Iz pisma prijatelja (18. avgust 2011)
(….) Hvala za ono – „renesansni duh“… takve ljude i ja veoma cenim.
Doduše, ja kao bik (u horoskopu) imam predispozicije za umetnost… oduvek sam su me privlačile umetnosti. Pored slikarstva kojim sam se veoma uspešno bavila (žao mi je što to nisam stigla usavršavati, jer je nastupila kriza 90-tih i morala sam da zarađujem … da bih preživela…), veoma sam lepo vajala, pevala u gradskom horu duhovnu muziku, završila nižu muzičku školu…klavir (i to od kako sam otišla za Beograd na studije, prosto nisam imala gde da nastavim i vežbam…to sam totalno zabatalila… Ali slušam klasiku), na kraju pokušala sam da se bavim nekom vrstom nauke, na fakultetu… (to ti je već poznato)… U samu psihoanalizu sam duboko ušla, ne samo kroz introspekciju, nego i naučno… svašta sam čitala, čak i veoma stručne studije i praktikume… I onda je neizbežno morala da uđe i filozofija, potom religija, pomalo metafizika (gnozu sam samo zagrebala, i ostavila za drugo vreme) Te oblasti tek polako isčitavam… A krenula sam od Berđajeva… On mi je najviše legao….i najviše prijao. I on je pomalo, kao i Niče, prosto poetski filozof,… čini mi se… Ta oblast filozofije me tek čeka. Mislim da sam tek sad spremna da se ozbiljnije pozabavim i tim temama…. samo treba vremena…ah! …hehehe, zato ti verujem na reč da bi mnogo toga želeo još da uradiš….
Zašto sam ti ispričala deo moje ispovesti? Pa prosto da bi shvatio odakle je krenula moja potreba za pisanjem. Imala sam utisak da misliš da se pomalo femkam. Nisam drugačije mogla da dokažem odakle ti izvori u meni. I mislim da će ti biti jasnije da pretpostaviš koliko sam se unela u neke dublje slojeve mog bića, odakle crpim želju da lepotom i ljubavlju razrešim sve konflikte koji u meni postoje. A to su većinom predački konflikti…. I veoma jaka ambivalencija…!!!…. Nisam od onih koji se prenemažu…daleko do toga. Jesam osetljiva i previše senzitivna, ali takva mi je priroda. A to nikakve veze nema sa prenemaganjem. Ja jesam, zbilja, veliki borac. I na to sam ponosna. I čvrsto stojim na zemlji. Hvala bogu pa imam jaku i iracionalnu stranu, ali ona je drugi deo mene koju ne pokazujem, i koju kontrolišem. A ogleda se u prepuštanju… kada osetim potrebu i poverenje ja se prepuštam… Umem da oslobodim kočnice… iako u mnogim sferama one postoje kao mehanizam iz prošlosti…. Ipak sam u životu bila puno puta jako povređena, pa se čuvam. Čuvam se od izliva… A to je ipak moguće jedino kroz umetnost…. izliti sebe u umetnost…
Sinoć sam legla u 12, crtala do 11, ustala u 4.30, završila crtanje i ispratila rad geometara na određivanju ključnih tačaka temelja za jednu kuću u Staroj Pazovi. Završila tehnički pregled kola…. I sve u svemu stigla sam kući oko 20h. Pun dan… narednih 4-5 dana će mi biti sličan ritam…. Ali svesna sam da moram izneti 3 veoma važna posla koja sam započela… Trudim se da zadobijem poverenje svog investitora, jer me posle kuće čeka enterijer, veoma zahtevan, dizajn nameštaja, kompletno uređenje velikog dvorišta, ograde, bazen,… Plus, ako to bude kako treba, on planira još jednu zgradu da gradi… Nadam se da će biti zadovoljan i ubuduće, kad se materijalizuju ideje… Iako je nezgodan igrač – voli da se dokazuje pred ženama glumeći neku strogoću… Šta da radim. Moje umeće se ne sastoji samo od projektovanja, već i u umeću uspostavljanja komunikacije koja itekako utiče na energiju celog gradilišta, radnika…. Iz iskustva znam da ako se uspostavi dobra komunikacija, sve ide kako treba. U suprotnom, majstori počinju takve gluposti da prave, da ne možeš poverovati zašto se izokreću stvari… Sve je u dobroj ravnoteži i preraspodeli enegrija.
Hvala za pismo. Više nemam snage da sedim ni na stolici. Idem pravo u krevet, uz neku knjigu, dok se totalno ne komiram…… A ujutro moram da uhvatim red ispred SUP-a još pre 7 sati. da bih stigla da registrujem moju „Milicu“… Imam običaj da stvarima dajem imena. Auto – Milica, Novi kompjuter – Novica, stari je Zvezdan…. hehehehe… hajde da ne ređam više, jer ćeš početi da me ismevaš….
Ideje za „renesansni centar“ , čak i sa idejama „hedonizma“, su veoma lepe. Možda sam izraz hedonizam i nije baš prikladan, ali ima smisla, ako je izraz lepota koje čovek gaji i u njima uživa, deleći ih sa drugima. Sam izraz „hedonizam“ ima prvu asocijaciju na stare Rimljane, pa nas odbija, ali može da se tumači i dvojako…. ja sam introspekciju nazvala arheologijom – kopanje u dubinu… sledeći deo je egzistencijalizam – traženje smisla – širenje, a na kraju, ko uopšte do toga stigne – „hedonizam“ kao oblik prepuštanja životu i lepim vrednostima koje ispunjavaju dušu… U to ime ti pružam podršku za jedan takav poduhvat… Nikad se ne zna…. Bog usliši molitve, samo treba voditi računa gde su nam žiže postavljene i koje svetiljke i svetionike smo naglasili….
Sve najbolje
Suzana
__________
ЛеЗ 0006556
РЕНЕСАНСА | Српска ренесанса 