Врхови

Шта је иза те капије?Двориште, планина, читав један свет?Врхови? Или бездан?
ПОЧЕТАК ЛЕПОГ И НОВОГ?
Бог све гледа, све види. Боловао сам, био свезан нечим невидљивим безмало две недеље. Бог постоји и делује преко добрих људи. Рука се лепи за залеђене кваке. Писци Хороскопа беху у праву. Раскринкао сам учинке Влашке мађије Јер је Бог тако хтео.
Сви они људи које сам познавао леже на гробљу – Поточић. Мишљеновац и завичај уопште на гробљу је, завејан снегом. Шофери краду нафту из аутобуса – сипају воду. Аутобуси кашљуцају и зауставе се усред завејаног ивика. Србија је њено наличје:не оно о чему сам сањао и сањам. Не познајем довољно ни оца ни мајку ни брата рођеног, ни најближу родбину. Суседе. Крвна сродства су страшна. Вештачка су смисленија, оправданија и пожељнија. Изабрана! Студен је све оковала.
Овде је мој краљевски престо сасвим скроман.
Овде где се Дух мој ужилио. Овде, где су се у мом одуству почели сушити листови фикуса, Христовог венца. Биљке овде не напаја и не храни вода и ђубриште већ мој Дух. (Среда, 9. јануар 2002. Београд, Јованова 22)
_______________________________________________
ЛеЗ 0006531