I nije samo skaz
Ni znak, ni okov
Neizbežne poruke
Ponekad nije ni suđeni govor
Ni pitomi ključ
Ne, ne piše pesnik da bi bio u pravu
Jer ni vidljive ni nevidljive
Linije nisu samo postojeće
Niti je samo jedan pravac
Već su neizbežne podrške lutanja 
Biti,često u krivu
i biti najčistiji jer se glasom ne okončavaš
jer samo udevaš trnje u hladnokrvno tlo
i nepokretna nebesa
ko da se igraš krastom,ko da slaviš bezvoljnost
ko da obnavljaš nepoverenje
zvukom ometeš oko,pogledom
prekineš dodir,
ustukneš kad se pričini jasno
i radostan
prihvatiš neispunjenje kao mogućnost novog početka
ne da znaš već sav trpiš
ostatke sna kao nejasni zavet
jer
desilo se Sve kad i Ništa
zbilo bez mesta i bez vremena
kao što je s vrha
klonule,nepristupačne litice
krenula recimo, rečca da se sliva
ne da se ulije, da ponese
već samo da uznemiri
da zacakli
bez zakona i razloga
tiho se uznosila stiha pozornost
ko providnost kapi
koja se padom ne okončava
brani nemi sjaj
samo je Sada
a
traje i traje
*
CVETNI UDES ILI BASNA O KRAJNOSTIMA
Iznenađenja,ah,iznenađenja
Kad su se ,uopšte, zbila
Poslednje koje nas je zadesilo
Odnelo je utešno nepoverenje i tolike žrtve
Sad se može nasluti
Ne razumeti
Ona zmijska hipnoza
Pogled koji ledi i usisava
Prisebnost, makakva bila
Sad se može
Iz ove žablje poze
Sred velike zelene bale
Pod belim tornjem lokvanja
Tihog roptanja panja u truljenju
Sred ovakve pesme propadanja
Sad se može SVE
Od ovog NIŠTA
Mogu se otkazati krila
Izbeći priviđenja na velikom oblaku
Može se progutati sve
Velikim grlom
oči još više otvoriti i podići iznad čela
žedan iznad vode,sit iznad hlebnih mrva
precvao i nejasan
sad možeš SVE
od ovog NIŠTA
________________________ Iz propratnog pisma Šajtinca: „Braco Lukici,produzavate mi zivot ovim krvarenjem.
05. Х 2012 16.53 „
_____________
ЛеЗ 0006545
РЕНЕСАНСА | Српска ренесанса 