Мој нови кум – Г. Батуран / (Белатукадруз)

Добио сам новог кума, Батурана!
Недавно смо писали о томе да је одштампан нови двоброј књижевног часописа ЉУДИ ГОВОРЕ 15/16, 2012 на основу извора редакцијског писма, видети  РЕНЕСАНСА
Дакле, без листања тог најновијег броја часописа.
Данас, 4. јуна 2012, када смо преузели примерак часописа у Управи УКС, видимо да се поткрала једна омашка, која неће бити тако очевидна за читаоце овог релативно разноврсног броја. Наиме, уредник Г. Р. Батуран на првој страници овог двоброја написао је ручно хемијском оловком на једном од примерака намењеном «Мирославу Лукићу – Белатукадрузу, ЗАВЕТИНЕ, Београд», из чега се види да Г. Батуран, зна ко је Мирослав Лукић. Међутим, на стр. 18, где је објављен циклус «Змија бела као снег» Лукић је овако представљен као Бела Тукадруз! Штампарска грешка? Или виц? Или је Г. Батуран окумио Мирослава Лукића?
У чему је ствар? Батуран је озбиљан човек. Да сам га сматрао неозбиљним уредником, зар бих му послао песме?
Да ли је баш толико компликован тај псеудоним Белатукадруз?
Када су нас пре две године на «Дучићевим вечерима поезије» представљали, колегиница која нас је представљала није могла да изговори Белатукадруз, па је тражила дозволу да о мени као песнику говори као о Мирославу Лукићу.
То је у реду.
Не, нисам се наљутио на Батурана, не. Прихватам кумство. Можда је заиста боље да убудуће објављујем под новим именом које ми је доделио мој књижевни кум Г. Батуран?
Бела Тукадруз! Зар не, то је лакше и за изговор и за писање? Да би се изговорило или написало оно Белатукадруз потребан је викенд или мали годишњи одмор!

_________________________
ЛеЗ 0006535

2 thoughts on “Мој нови кум – Г. Батуран / (Белатукадруз)”

  1. Куме Мирославе Лукићу илити Бела Тукадруз,

    Срећно нам кумство!

    И да знаш да ће се оно спомињати у историји српске књижевности.
    Није штампарска грешка, него смо у Редакцији часописа ”Људи говоре” били сагласни да ништа не реметимо у српској традицији па и то да српски писац мора имати име и презиме.
    Пошто си инсистирао да ти изванредан циклус песама ”Змија бела као снег” објавимо под псеудонимом ”Белатукадруз”, Редакција је благоизволела да те прекрсти у Бела Тукадруз, а у фусноти смо ставили твоје крштено име. Тако да сада имаш два крштена имена пошто мене ови из срамотног ”Бетона” прогласише ”клерикалцем”. Крстили смо те, по други пут (као Немању) у светој нашој цркви ”Људи говоре”. Благодатан сам кум био, уз благослов почившег философа Кијука из Београда и књижевника Радића из Кембриџа и Продановића из Окланда.
    На здравље ти и спасење и наше крштено име.

    На многаја лета га носио и писао овако добре стихове,
    Радомир Батуран

  2. Омашке су, драги Куме, чудна ствар. Опет се догодила једна; мислили сте вероватно на свог старог пријатеља мога млађег брата и написали његово име; Александар није Белатукадруз.
    Али, нема везе. Читаоци ће укапирати. Све најбоље и – како кажете – на многаја љета!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s