Ознаке




Џефри Чосер, кога често називају и оцем нове енглеске књижевности, био је књижевник, чиновник и дипломата. После вековне владавине латинског и француског језика, он је увео енглески језик у књижевност свог народа.
Чосер је рођен у Лондону, али се тачни датум и место његовог рођења не знају. Његов отац био је винарски трговац; неколико генерација Чосерових бавило се винарском трговином у Ипсвичу. Први пут, песник се спомиње 1357, на служби код Елизабете де Бур, контесе од Алстера. Две године касније, он је један од учесника у Стогодишњем рату, у пратњи Лионела Антверпенског, војводе од Кларенса, Елизабетиног мужа, а у саставу енглеске армије предвођене Едвардом трећим. Године 1360. пада у заробљеништво Француза, код Ремса; краљ Едвард за његово ослобођење плаћа откупнину.
После тога о његовом животу се, неколико година, не зна ништа. Претпоставља се да је путовао у Француску, Шпанију и Фландрију, можда као гласник, или као ходочасник (у Компостелу). Око 1366. оженио се Филипом де Рет. Имали су неколико деце, а њихов син Томас постаће спикер Доњег дома енглеског парламента.
Године 1373. путовао је у Пикардију, као део војне експедиције и посетио \енову и Фиренцу. Има докумената који указују на могућност да је, заједно са Жаном Фроасаром, уговарао брак између Ричарда Другог и једне француске принцезе, у покушају да прекину Стогодишњи рат. Године 1378. краљ Ричард Други га шаље у једну тајну мисију у Милано. Постоји прича да је Едвард Трећи Чосера наградио са “галон вина дневно до краја живота”, 1374. године. Тако је Чосер, како се данас сматра, први међу енглеским песницима, удостојен титулом поета лауератис која постоји до данас. Од јуна исте године он се води као шеф једне јавне финансијске службе. У следећих неколико година нема података о његовоме животу, осим што се 4. маја 1389. године, његово име, у правним списима тог времена, спомиње као уплетено у случај извесне Сесилије Шампањ која је киднапована или силована (користи се реч “раптус” што може значити и једно и друго). Од 12. јула 1389. он је главни краљевски архитекта, који брине о градњи и доградњи великих лондонских здања. Од 22. јуна 1390. налази се на месту шефа државних шума у Сомерсету. Године 1394. добија државну пензију од Ричарда Другог. После 1399. Чосерово име се губи из званичних извештаја, (последњи пут помиње се у вези једне исплате, 5. јуна 1400. године); верује се да је умро 25. октобра 1400. године. Постоји, доказима непоткрепљена, верзија да је убијен од стране Ричардових противника. Чосер је сахрањен у Вестминстер Опатији, у Лондону; средином шеснаестог века његов прах пресељен је у уметнички кварт тог гробља (Поетс Цорнер).
Његово прво веће дело је „Књига о Холанђанки“ (елегија о Бланши од Ланкастера, умрлој 1369. године). Могуће је да је то дело поручио њен супруг Џон од Ганта, јер постоји документ из кога се види да је он Чосеру за ту књигу платио хонорар, 13. јуна 1374. Између 1376. и 1386. написао је „Разговор будала“, „Легенду о доброј жени“ и „Троила и Кресиду“. Сматра се да је своје главно дело, „Кентерберијске приче“, започео у касним осамдесетим годинама четрнаестог века. То је колекција прича које причају измишљени ходочасници на путу према Кентерберијској катедрали. Својим натурализмом и животношћу оне су апсолутни контрапункт литератури тог времена, по узору на Бокачов „Декамерон“. Чосер је, такође, преводилац „Романа о ружи“ и Боецијусове „Философске расправе“.
Пре првог штампаног облика, 1478. године, постојале су 83 руком писане копије рукописа „Кентерберијских прича“, међу њима и она, лична, краља Хенрија четвртог.
Један астероид и месечев кратер носе Чосерово име.

Искрена љубав

О млада лица, његово ил њено,
у сваком љубав расте и поново
у речима се гнезди неречено,
док свако срце растапа олово
у божју свилу, саздану обновом
мисли да ништа важније од цвасти
тог света није, у пролазној страсти.

Волети то је праведност што ниче
изнад свега што душа нам бејаше,
тако се место на сводима стиче
и искреношћу подели све наше,
да светог лога срца се не плаше.
Љубав, најлепши грех, грех обневажи:
шта од љубави још да се затражи?

Advertisements