Ознаке


Име шкотског песника Вилијема Данбара први пут се спомиње у списку полазника единбуршког Факултета уметности, на университету Сент Ендрјус, 1477. године. Две године касније, он је дипломирао. Отишао је на специјализацију у Француску, где се, углавном у Пикардији, задржао неколико година. Године 1491. његово име спомиње се у вези тражења невесте на француском двору за шкотског краља Џејмса четвртог. Нема поузданих доказа, али се сматра да је био у пратњи Глазговског бискупа 1495. кад је овај ишао у дипломатску мисију у Шпанију. Око 1500. године вратио се у Шкотску, где је био дворски свештеник и краљевски пензионер.
Датум његове смрти је непоуздан. У књизи шкотског песника Дејвида Линдзија помиње се, без осталих потврда, да је умро 1522. године. Савремена наука сматра да је најпоузданије рећи да је завршио живот око 1520. године. Осим основног стваралаштва, Данбару се приписује још око стотину песама, за које није доказано да је он њихов аутор. Писао је сатиричну, алегоричну, као и примењену дворску поезију. Припада му слава првог опсценог писца на енглеском језику. Први је, наиме, у енглеској поезији, употребио речи “фуцк” и “цунт”, којих се Чосер устезао.
Данбар припада групи ренесансних шкотских песника који су носили титулу “макар” (бард) – они су углавном живели у шеснаестом веку а имали су засебне теме и дикцију – посебан песнички израз који су упошљавали у различитим жанровима (осим Данбара, макари су били Џејмс први од Шкотске, Роберт Хенрисон, Дејвид Линдзи, Гевин Даглас; неки их називају “шкотском чосеровском школом”).
Данбар је сахрањен у тзв. Двору макара, крај Музеја писаца, на тргу Лаунмаркет, у Единбургу.

Ламент за макарима

Хтео сам радост у обести,
а сад сам срубљен у болести;
зато ме, слабог, руши све:
тимор мортис цонтурбат ме.

Сва задовољства стигне замор,
тај пали свет је стаза само,
трулно је месо – њега, ње,
тимор мортис цонтурбат ме.

Човеков посед, како кад,
сад звук, сад болест, мир па јад,
сад плес, сад смрт, и сад и пре,
тимор мортис цонтурбат ме.

Никако да се њој дорасте,
само њихање, попут ласте;
испразност света светом гре:
тимор мортис цонтурбат ме.

Смрт прати моћне државнике,
принчеве, прелате, љубавнике,
гризе богате, нишче, све:
тимор мортис цонтурбат ме.

Узме јунаке страшном битком,
оне без штита и са штитом;
победник јој се клања, гле:
тимор мортис цонтурбат ме.

И несавладив тиран који
од мајке бебу, што још доји,
отима, једном ће да мре:
тимор мортис цонтурбат ме.

Витез ком пехар краси руку,
капетан који нађе луку,
прелепа госпа мерка тле:
тимор мортис цонтурбат ме.

Не штеди чак ни господара,
ни трговца са много пара,
нико утећи изван ње:
тимор мортис цонтурбат ме.

Магичари и астролози,
философи и теолози,
знају, ал знање није све:
тимор мортис цонтурбат ме.

Медицинари руку вештих
ни научници, нити вешци,
не придобише Смрт, ма где:
тимор мортис цонтурбат ме.

Па и макара иста коб
уз песму сићи је у гроб;
ноћ свија све те умове:
тимор мортис цонтурбат ме.

Чосер у телу пуном крви,
међ макарима макар први.
Гауер, Бери, сви за све:
тимор мортис цонтурбат ме.

Сер Хју Еглинтон, дивни песник,
Хериот, Винтон, или Етрик –
сад су ван своје земљице:
тимор мортис цонтурбат ме.

Ни шкорпионски отров века
Џејмса Афлека, Џона Клерка,
ни трагедије тужне те:
тимор мортис цонтурбат ме.

Холанд и Барбур – нико ње лишен;
Авај! Са нама није више
Манго Ли Локарт што све сме:
тимор мортис цонтурбат ме.

Поп од Транента што написа
“Гавејн”, и мноштво других списа,
Гилберт Хај – и он сврши сне:
тимор мортис цонтурбат ме.

Слепог Харија, Сенди Трејла,
узе, уз патње смртног тела,
ни Патрик Џонстон нема где:
тимор мортис цонтурбат ме.

Мерсеру не да та да дише,
мада он тако живо пише
сентенце кратке, презицне:
тимор мортис цонтурбат ме.

Узе Роула од Абердина,
нежног Роула од Корсторфина,
дивне момке и другове:
тимор мортис цонтурбат ме.

У Дунфермлину Броун паде,
Роберт Хенрисон уза њ стаде;
Сер Џона Роса одузе:
тимор мортис цонтурбат ме.

Узе задње из нашег доба
Квинти Шоа и доброг Стоба,
личности изван поредбе:
тимор мортис цонтурбат ме.

Мајстор Кенеди Волтер тражи
у тачки Смрти лек од лажи;
велика жалост с њим не мре:
тимор мортис цонтурбат ме.

Па кад већ узе браћу нам,
зар желиш да ту живим сам?
За снагу људску речи те:
тимор мортис цонтурбат ме.

Све док носимо Смрти јарам
Смрт нек најбоље разочара
јек речи што за Смрћу бде:
тимор мортис цонтурбат ме.

Advertisements