Ознаке



Томас Вајат је рођен у Олингтон Кастлу, близу Мејдстона, округ Кент, мада његова породица води порекло из Јоркшајра. Његов отац Хенри Вајат био је лични секретар краља Хенрија седмог и главни саветник Хенрија осмог, приликом његовог доласка на трон, 1509. године. Томас Вајат је дошао, за оцем, на двор, после завршетка Сент Џон Колеџа у Кембриџу. Оженио се Елизабетом Брук, сестром барона Џорџа Брука с којом је имао сина. Године 1524. Хенри осми је песника произвео у амбасадора и он је неко време живео одвојено од породице.
Средином двадесетих заљубио се у младу Ану Болен којој је посветио много песама, поставши један од њених многобројних удварача. Рећи да је био заљубљен, мало је. Изгубио је главу за Аном Болен, пишући, између осталог, да је на енглески двор донела “нову француску лепоту”. Трачеви су говоркали да су љубавници, но за то не постоје докази. Уосталом, она је била амбициознија и ускоро је привукла краља Хенрија, док је Вајат упућен у дипломатску мисију, код папе римскога. Тамо је за Хенрија осмог издејствовао развод од његове прве жене, Катарине Арагонске, како би се овај оженио Аном Болен. Кад је шпански краљ Чарлс пети, Катаринин рођак, освојио Рим, утамничио га је, али је песник успео да побегне и врати се у Енглеску. Године 1533. постао је витез, а 1536. је ухапшен, заједно са Војводом од Сафолка, због сумње да су били љубавници погубљене краљице (оптужене и осуђене за прељубу, инцест и издају). Провео је у Тауеру годину дана, али је ослобођен захваљујући пријатељству са прајм-министром Томасом Кромвелом, после чега је враћен на своје дужности. О погубљењу Ане Болен у затвору је написао песму, верујући, као и многи савременици, да је криво оптужена и на правди погубљена. Тридесетих година је, опет, заљубљен у “погрешну” жену: овог пута у Мери Шелтон, нећаку Ане Болен, и краљеву љубавницу од фебруара до августа 1535. Пише низ петраркистичких песама, њој посвећених. Године 1540. награђен је извесним поседима, али је наредне године оптужен за издају; спасава га интервенција тадашње краљице, Катарине Хауард, уз услов да се врати брачном животу са својом венчаном супругом. После тога, поново је постављен на место амбасадора. Но, није дуго поживео, умро је 11. октобра 1542. године. Сахрањен је у опатији Шербурн, у Дорсету.
Вајат је писао љубавне сонете, али, такође, ронда, епиграме, оде, сатире. Обожавао је Чосера. Сматра се да је најавио метафизичке песнике у наредном веку.

+ + +

Драге даме, молим, без фраза
реците – да ил не.
Па ви сте умне – без украса
одговорите све.

Дајте прићи вам међу свима,
оном што више снатри,
који међ бројним младићима
гори на тишој ватри.

Реците „да“ – и горд ћу бити,
„не“ – да се најзад зна.
Неко ће други вас љубити,
то нећу бити ја.


Укор

И тако, дакле, напушташ ме?
Реци не! Не! Због срама.
Мој укор живи сам, ал
удара као кама.
И тако, дакле, напушташ ме?
Реци не! Реци нећу!

И тако, дакле, напушташ ме?
А љубав беше дуга,
био сам цар и слуга,
достојан свих поруга.
И тако, дакле, напушташ ме?
Реци не! Реци нећу!

И тако, дакле, напушташ ме?
Нисам ти срце дао
да сад бих заклецао
и на колена пао.
И тако, дакле, напушташ ме?
Реци не! Реци нећу!

И тако, дакле, напушташ ме?
Знаш да волети још ћу,
па одговараш злошћу –
на укор суровошћу.
И тако, дакле, напушташ ме?
Реци не! Реци нећу!

Жаобе заљубљеног

Љубавник који сања насладу у љубави жали се што сан није дуг и стваран

Нестална ватро, сне лакши од зрака!
Постани стварност, мило привиђење!
Нек не овлада у мени жаљење
кад прође твоја лепота опака!
Што на страшнијем месту не царујеш
и не вргнеш се у блатишта пуста,
већ мојој души наваду дарујеш,
а моме телу своја дивна уста.
Кад умре тело, душа шири цваст,
за једног патња, за другог весеље.
Реците, зашто бива таква власт
која нас баца на ломачу жеље
која, букнувши, одједном јењава?
Сан си, ал сан што смртно нас рањава!

Advertisements