Ознаке



Едмунд Спенсер родио се у породици кројача, у Лондону. После трговачке школе, студирао је на Кембриџу. Године 1570. отпутовао је у Ирску, као секретар нове енглеске управе. Године 1579. и 1580. учествовао је у борби против ирских побуњеника, за шта је, после гушења побуне, награђен поседима у Кантри Корку. Био је један од миљеника краљице Елизабете (као писац спева „Дивна краљица“ који му је донео пензију), припадник високих кругова, иако је краљичин лични секретар, лорд Бергли, био његов љути непријатељ. У Ирској га и данас сматрају песником са „геноцидним идејама“ кад је ирски народ у питању (написао је памфлет о томе како управљати Ирцима, где препоручује најсуровије методе, рецимо тактику „спаљене земље“ итд). Пријатељевао је са песницима Сиднијем и Гревилом, са којима је основао књижевни клуб „Аеропаг“. Године 1591. постао је поета лауреатис. Почетком Деветогодишњег рата, 1598, његов дворац Донерајл у Норт Корку је спаљен, а у пламену је изгорело песниково најмлађе дете. Легенда каже да је у нападу настрадала и Спенсерова супруга Елизабета Бојл. Рушевине дворца стоје и данас. Спенсер се вратио у Лондон, где је умро, 13. јануара 1599. године. Спенсерову поезију волели су Вордсворт, Китс, Бајрон и Тенисон, а он сам обожавао је Чосера.

Аморети

71

За послом, рад ти, затицах те често,
и поредих те увек с вредном пчелом,
док је у мени Паук стеко место:
заточен, вреба твоје дивно тело.
Омча за тебе, драги душманине,
спремна је – моја љубав нема мере:
унутра двоје нека једно чине
спојени чврсто, да се не помере.
Твој принос јесте, и остаће саткан
од горских ружа, ал времена збир
зна да и твоја робија је слатка,
у украсима мога домазлука.
Закључићемо, најзад, вечни мир
између пчеле нежне и паука.

75

Написах, једном, у песку јој име,
ал вал га збриса, однесе далеко:
ја опет пишем, али стижу плиме
и сваки такав труд поништи неко.
„Доста си“, рече она, „залуд хтео
да смртне ствари бесмртиш, једини!
Кад си већ вечност смртном пожелео,
неизбрисивим име ми учини“.
Тако (увидех) ствари завештавам
прашини; живим чини их тек слава.
Учиниће те вечном моја песма,
упамтиће ти име сва небеса;
и смрт кад сав свет обухвати, потом,
наша ће љубав дисати с животом.

Advertisements