Ознаке




Џорџ Чепмен се родио у Хичину, Хертфоршајр. Студирао је на Оскфорду, али се, према расположивим документима, сматра да није довршио студије. О његовом животу се зна мало, више се зна за неке компликације које су га кроз живот пратиле. Наиме, 1585. године он се спријатељио са извесним Џоном Волфолом који га је, изгледа, уочивши песникове нереалне амбиције да се пробије у друштву, навео да потпише неке менице у замену за племићку титулу. Од племства није било ништа, али је остао писани дуг кога се песник дуго није могао ослободити. Читавих двадесет година се морао избављати меничних дугова који су, после Волфолове смрти, прешли на његовог сина, па је извесно време провео чак и у дужничком затвору. Изгледа да су се ови финансијски захтеви, на основу апстрактног меничног дуга, појачавали у сразмери с којом је он успевао да постигне име и славу драмског писца.
Почев од 1590. године, па све до 1613. године, наиме, Чепмен је један од најигранијих драмских писаца свог времена, као и аутор неколико знаменитих спевова. У Шекспировим сонетима постоји појам „песници ривали“; у енглеској култури до данас се разматра на кога је писац „Хамлета“ мислио. Многи сматрају да је један из групе „ривалских“ песника, уз Семјуела Данијела и Кристофера Марлоуа – Чепмен, чије су се комедије и трагедије тих година на енглеским сценама играле с једнаким успехом колико и Шекспирове. Уз то, он је дао своје преводе Илијаде и Одисеје. Такође, превео је Хесиодове „Дела и дане“, Вергилијеве „Георгике“ и Јувеналову „Пету сатиру“. Чепменове преводе волео је Китс који им је посветио једну песму. Неке драме потписао је заједно са Беном Џонсоном (али се пријатељство завршило омразом, после неких Џонсонових јавних иступа и сатира у којима се Чепмен препознао).
Чепмен је, као и многи енглески писци његова времена, умногоме зависио од утицаја својих заштитника на двору. С њима није имао среће. Најпре је Роберта Девероа, Ерла од Есекса, енглеска краљица Елизабета прва погубила због издаје, а десетак година касније, од тифуса је умро и други његов заштитник, Хенри, принц од Велса.
С њиховом смрћу песник је изгубио материјалну и сваку другу подршку и до краја живота живео у сиромаштву. Умро је 12. маја 1634. године.

Философ, круна за његову љубавницу

Та муза воли чулну чар дубоку,
паљену ватром љубавнички смелом,
док Аморова ломача у оку
гори, топљена нетољеном жељом.
Ти тако волиш собу осликану
као што неки драгуље присвоје;
твој ломни стас у умирућем дану
опста да живи с бићем славе твоје.
Одбаци све то, омрзни сећања,
и пусти моја љубав да постане
предмет и почаст свих тих осећања.
Још твоје очи не виде, поспане,
богатство ума и врхове лепе.
За твоје добро у мраку су, слепе.

Advertisements