Ознаке


Џорџ Херберт рођен је 3. априла 1593. године у велшком градићу Монтгомери, у интелектуално настројеној уметничкој породици. Песников отац умро је кад је Џорџ имао три године оставивши иза себе удовицу с десеторо деце. Његова мајка Магдалена била је заштитник и пријатељ Џона Дона (који јој је посветио своје библијске сонете) и других песника; његов старији брат Едвард био је песник и философ, познат као „отац енглеског деизма“.
По завршетку Вестминстер школе и Тринити колеџа у Кембриџу, изабран је за најбољег студента колеџа. Привукао је пажњу краља Џејмса првог и две године, потом, радио у парламенту. Од 1624. године, у парламенту представља Монтгомеришајр. Пред њим је била изгледна политичка каријера, али је краљ Џејмс умро 1625, а са њим и песникова политичка подршка. Морао је да са прими свештеничког чина, у руралном месту Бемертон, у Вилтшајру, на седамдесет пет миља од Лондона, где се посветио свештеничком позиву и писању као представник психолошког правца (с темама о љубави и Богу) у поезији метафизичке школе. Умро је од туберкулозе, 1. марта 1633. године. У његовој самртној постељи пронађен је рукопис довршене песничке збирке „Храм“. Збирка је постала позната, ширећи се у рукописима; као књига објављена је, први пут, 1652. године.

Претече

Гласници већ су стигли. Знаци су видни, гледај.
Бела је њихова фарба, и моју главу боји.
Морају ли и мозак? Хоће ли да се преда
шминки која разједа речи истинску славу?
Морам ли за хват земље да променим свој лог?
И када ме напушташ, још увек си мој Бог.

Добри ће људи мени дати најлепшу собу,
у којој моје срце настањено остаје:
нисам увео сасвим у том увелом добу,
Ти ме, Господе, држиш ван страха, па опстајем.
И бићеш задовољан влатима над том њивом:
ја ћу ти угодити, писаћу довитљиво.

Поздравићу те фразом најслађих надахнућа.
Да л ћеш ми допустити? Јер пре него се слише
са звуцима кафане, крицима јавних кућа,
испрао сам сузама твој лик ко плахе кише,
долазећи у Цркву, како ми је речено;
Мој Бог ми мора дати боље од већ стеченог.

Слатки чаробни језик, у меду сав и ружи,
зар ће да свене с тобом у овом тужном добу?
Зар би љубавник неки могао да те ружи?
Зар би ти изван Цркве заволео гнусобу?
Одбацићеш туђ капут што тело само гребе:
неприличном би нотом повредио сам себе.

Нек плахи љубавници, ако их љубав слаже,
гаћником а не хаљом прекрију сав свој срам:
нек дивљак на језику свом то што има каже.
Права лепота више пребива: наш је плам,
али тек одсјај један зајмљен је нашем виду.
Лепа реч и лепота под руку нека иду.

Ти иди, а ја нећу; предузми свој пут већи:
јер, уметност, још увек, мој Бог је, за опстанак.
Од китњавости фразе више може изрећи
само пролећна птица: нек зима узме данак,
нек бела фарба двери не затвори побожно
на кући у којој смо живели увек сложно.

Нарав

Да ти угодим, Боже! Да стих саткам,
да га у љубав гвоздену урежем?
Ако осећа душа ишта – каткад
осећа твоју моћ која је веже!

Кроз четрдесет небеса, ил више,
понекад, изнад свих свод сам такао;
понекад нисам достојан ни кише,
понекад падам, до дна, у пакао.

О нисам мера подобију Твом;
у Твоју корист увек се окрене;
свет је сувише мали за Твој дом,
а гроб сувише велики за мене.

Људе с оружјем изашле у поље
зар не претвараш у прах и у мрве?
Могу ли с Богом да се мере гоље?
Ко с чаролијом твојом да се рве?

Пусти ми душу каткад да се мрешне,
да смести се под кров високих здања,
да се ти лишиш уметности грешне,
а ја страхова својих, и надања.

Твојим ћу путем; јер је он најбољи:
твој сиромашни дужник једва дише:
сваки мој дах је угод твојој вољи,
да ти музику још бољу напишем.

Лет са анђелом, ил прах у безмеру,
ти одлучујеш, ја прихватам све:
ти моћ и љубав, ја љубав и веру,
па да стекнемо места, било где.

Виртуе

Слатки дан, тако свеж и ведар,
савез неба и гора:
до поднева се роса не да,
али умрети мора.

Одважна ружа расте поред
расплаканог извора:
из самог гроба црпи корен,
али умрети мора.

Сласт је пролеће, ал ниче на
лажи у слаткој клети:
моја је песма ограничена
и мора све умрети.

Једино слатка невина душа
непропадном се приви;
Сав свет ко угљен, гробна тмуша.
Она влада и живи.

Advertisements