Ознаке


Амерички философ и песник Ралф Валдо Емерсон родио се 25. маја 1803. године у Бостону, као син министра у унитаристичкој влади. Отац му је рано умро од стомачног канцера, 1811. године. Песник је растао уз интелектуално настројену мајку и уз ујну Мери Муди Емерсон која је на њега вршила знатан утицај, и с којом ће се Емерсон дописивати све до њене смрти, 1863. године. Песник се после Бостонске латинске школе уписао на Харвард, 1817. године. Студирао је, успут радећи разне послове, од конобара до учитеља, да би дипломирао 29. августа 1821. године. Наредних година ради углавном као професор. Примио је, на позив бостонске цркве, чин свештеника, 11. марта 1829. године. Тада је упознао Елену Лујзу Такер, у Конкорду, Њу Хемпшајр, и оженио се њоме. Прешли су да живе у Бостон, али се убрзо открило да Елена болује до туберкулозе. Умрла је за мање од две године. После тога, он је почео да сумња у свој позив и наредне године се распопио. Године 1833. допутовао је у Енглеску, да се упозна са Колриџом, Вордсвортом, Џоном Стјуартом Милом и Карлајлом, који на њега оставља снажан утисак и са којим је остао у преписци до Карлајлове смрти, 1881. године. Емерсон је, фактички, био неслужбени Карлајлов агент промотер у Америци. По повратку у Америку држао је предавања иступивши са својом оригиналном философском концепцијом „трансцендентализма“ (први пут поменутом у есеју „Природа“, из 1836). Са групом интелектуалаца основао је Трансцедентални клуб. Године 1835. оженио се Лидијом Џексон и прешао да живи у њену кућу, у Плимуту, Масачусетс. Имали су четворо деце. У својим говорима позивао је Америку на интелектуалну и литерарну независност од Европе. Године 1837. спријатељио се са песником Хенријем Дејвидом Тороом. У свом говору на Харварду Емерсон је рекао да је Христ велик човек, али да није бог, упоређујући га са Озирисом и Аполоном. Амерички протестанти су на то узвратили оптужбама да квари младеж и да је атеист. Прошло је тридесет година док није добио следећи позив на Харвард. Трансценденталисти су 1840. године основали часопис „Диал“. Године 1842. од скерлетне грознице умро је његов први син Валдо. Исте године кумује тек рођеном будућем славном философу Вилијему Џејмсу. Трансценденталисти су покушали да направе своју утопијску фарму Фруитландс у Масачусетсу која није успела да опстане. Године 1847. и 1848. он је опет у Енглеској, а посећује и Шкотску и Ирскy. Држи успешна предавања за које наплаћује улазнице. Бави се источном философијом, посебан утицај на њега врше Бхагавад Гита и Веде. Витмен га је питао за мишљење о тек изашлим „Влатима траве“ и Емерсон је одговорио позитивно („Предвиђам вам велику каријеру“). Витмен се тим одговором веома поносио. За Поа Емерсон није имао разумевања, изјавио је да не разуме чему толико прашине око „Гаврана“ (додуше, По га за мишљење није ни питао).
Почев од лета 1871. године, Емерсон болује од афазије и губи меморију. После пожара у којем му је страдала кућа (обновиће је уз помоћ новчаних прилога пријатеља), путује опет у Енглеску, а затим у Египат. Деветнаестог априла 1882. он се разболео и прегледима је констатовано да болује од пнеумоније. Умро је 27. априла 1882. године. Сахрањен је у Сањивој долини, у Конкорду, Масачусетс. Његов надгробник извајао је амерички вајар Данијел Честер Френч.
Емерсон је значајнији као спиритуални писац, него као песник. Његове песме, како то иначе бива, у служби су његове теологије. Харолд Блум, аутор књиге „Америчка религија“, за Емерсона каже да је „Профет америчке религије“. Многе гностичке секте Емерсона сматрају битним теологом. Његови есеји су занимљиви за читање, а поезија тим пре јер баштини разнородна симболичка значења и езотерична знања. Међутим, квари је тежња за поуком – тачније речено, паметовање. А ако је о процени Поовог „Гаврана“ реч – трансцендентализам Емерсону није помогао. То је песма коју је написао песник већи од њега.

Природа

1

Ланаца много сред прстења,
сваки се врти и све мења;
око прочита знамен кружан,
говори сваки језик ружа;
с тежњом да буде човек, црв
гмиже кроз форме и кроз стрв.

2

Кружан свет леп је да се гледа,
ал мистерију своју не да:
ни збуњен маг, тај земни бог,
не позна тајну срца свог;
Кад је с Природом срце често –
цео свет бива чисто место.
Дух облик стиче, дом изборен,
у роду целом пушта корен;
нек се припрема сваки атом
пред будућношћу непознатом.

+ + +

Јеси л именово птице без оружја?
без кидања грмље заволео ружа?
За богатим столом со и хлеб тек јео?
Ненаоружан, срцем лице смрти срео?
Волео да нико због тебе не пати,
ни човек ни жена, јер се увек трудиш
да отменост вишом отменошћу вратиш?
Тад учи и мене, пријатељ ми буди!

Advertisements