Ознаке


Роберт Грејвс рођен је 24. јула 1895. године у Вимблдону, као син ирско-енглеског писца Алфреда Персефала Грејвса и Амалије фон Ранке, нећаке славног немачког историчара Леополда фон Ранкеа. По завршетку средње школе у Вимблдону, уписао је Сент Xон колеx на Оксфордском университету. У Првом светском рату учествовао је од августа 1914. Две године касније објављује ратне стихове који му доносе извесно име, иако их он, касније, неће укључити у сабрана дела. Тешко је рањен у бици на Соми; чак је извештено да је погинуо (читав сат провео је у стању клиничке смрти), али се дословце „вратио из мртвих“ и опоравио. Године 1918. оженио се са Ненси Николсон, сликарком и феминисткињом тзв. „отвореног ума“. Године 1926. придружује им се америчка песникиња Лаура Ридинг, са којом ће живети у заједничком домаћинству и конкубинату скоро десет година (од Ненси Николсон званично се развео 1939. године). Године 1927. почео је да пише романе-биографије (најпре је објавио „Лоренса од Арабије“ а онда следи његово комерцијално најуспешније дело, „Ја, Клаудије“, наставак „Клаудије Бог“ и дело из византијске историје „Велизар“ (1938). У то време он и Лаура живе на шпанском острву Палма де Мајорка, које напушта уочи Другог светског рата, одлазећи у Америку, тачније у Њу Хоуп, држава Пенсилванија. По повратку у Енглеску започиње везу са супругом свог сарадника Алена Хоxа, Берилом Хоx, с којом ће се ускоро и венчати, и која ће преуредити његову кућу у месту Дежа, на Палма де Мајорци. Године 1946. штампао је свој историјски роман „Краљ Исус“. Године 1955. штампао је „Грчке митове“, њихов слободни превод и интерпретације, књигу која је од уxбеничке помоћи студентима светске књижевности. Од 1961. године предаје поезију на Оксфорду. Умро је 7. децембра 1985. године, после дуге болести која се ширила према атрофији менталних фукција. Он и његова супруга Берила (која га је наџивела неколико година) сахрањени су на локалном гробљу у месту Дежа, с погледом на северну обалу Мајорке. Од Бериле, као и од Ненси, имао је четворо деце. Иако је славан пре као прозаист и митограф, Грејвс је себе сматрао песником који прозу пише због новца. У распону од 1923. до краја двадесетог века штампано је преко 60 његових песничких књига на енглеском језику; међу њима и „Сабране песме“ у три тома, између 1995. и 1999. године.

Назовите то добрим браком

Назовите то добрим браком –
јер нико не испита
њену топлину, његову мушкост,
њихове погледе суочене;
сем једног луталице графолога
који се мрштио на спекулације
о њеној ВШ и њеном СС,
његовим ПС и ВС.

Мада мало њих заклело би се
на моногамни завет
тај сукоб испод бедрених кости
не мора срца да одаљи,
назовите то добрим браком:
он више спајао је то двоје,
упркос недостатку деце,
но што их је растављао.

Назовите то добрим браком:
никада се нису спорили јавно,
и глумили су обазриво,
поносити пред светом;
зато ризици креветске љубави
не беху наша проклета ствар –
док ко порота не просудисмо
две смрти самоубиством.
______________
ВШ – висока школа
СС – склоност ка самоубиству
ПС – плаћени секс
ВС – водени спортови, жаргонски назив за сексуалне игре под водом

Гусеница

Под дотежалом сеновитом граном
ја, разнобојна, извијам се, страном.
Свежи лист гризем, разјапљујем раље,
кад га довршим, отпузаћу даље.

Доле, ко неки старински монокли,
маслачака се пупољи кошире,
вране, грачући, лете изнад пута,
жваћем и гутам, па жваћем и гутам.

По лишћу киша добује у ритму,
ја настављам да гутам све што стигнем,
смисао ми је живота већ знан,
да црв постанем, сит и радостан.

Када остарим, као меланхолик,
маузолеј ћу изградити зелен:
на грани, коју више него друге
волим, уснућу за векове дуге.

Ми, црви, ко да васкрснемо увек.
Кроз зрак летимо на крилима белим.
Свеједно ми је: крила или сан –
сванути неће срећног доба дан.

Дотежалошћу сеновите гране,
длакава, увек гладна, пузим даље,
да се све више у крошњару успнем
и ждерем, ждерем, ждерем – да то успем.

Advertisements