Ознаке


Dragi Miroslave,
obradovao si me tvojim mejlom od pre nekoliko dana. Hvala Ti, veoma.
Voleo bih da upoznam kolegu Jagličića. Poštujem i cenim veoma ono što on radi. Čitajući ono što piše i prevodi vidim da je znalac i poezije i umetnosti prevodjenja kao i rada na kritici. Pozdravi ga sa moje strane.
Tvoj rad jeste (ranije bih rekao: „postaje“, a sada kažem: jeste) institucija koja će ući u istoriju srpske književne borbe za vrednosti koje su izopštene kao i za prevrednovanje onoga što je samo sa stanovišta puke, institucionalizovane, uglavnom političke, moći, postalo vrednošću.
Nedavni Sajam knjiga u Solunu gde je delić srpske literature prikazan kao Agora srpske savremene književnosti, prošlogodišnji Sajam knjiga u Lajpcigu, jesenjašnji PEN simpozijum u Beogradu, objavljivanje SKD pisaca u inostranstvu i istih, opet u prevodu (na engleski), kod nas, „Glasnikovi“ pisci i moćnici, potekli sa kazana tzv. Demokratske stranke – sve to instucionalizovano, izaledjno, podmuklo, gebelsovski organizovano propagiranje delića srpske savremene književnosti (književnosti sastavljene od navodnih „diplomata“: Velikić, V. Ognjenović, Basara i, navodno, jednako: Crnjanski, Andrić), mora izazivati nemirenje ogromnog dela zapostavljene srpske književnosti, njihovih tvoraca. Oni koji šire laži o srpskoj književnosti, promovišući sebe, moraju se suočiti sa snažnim otporom odstranjenih i „ubijenih“ pisaca. Ipak, borbu organizovati je teško, preteško. Nju otežavaju ne samo moćne institucije, nego i moćni nemoral tih institucija koje na kritiku istih ne odgovaraju. Psi laju, ali karavani prolaze. Taj cinični stav sproveden u delo – veoma je moćan i efikasan. SKD, srpski PEN se ne osvrće na tvoje glasilo. Zamrzavajući borbu, oni na taj način ne samo da pobedjuju, nego koriste sve resurse države kao institucije moći da se uglave kao vrednosti u instituciju zvanu književnost. Ta književna borba ima sve oblike klasne borbe. Borbe potlačenih pisaca spram književne buržoazije. O načinima borbe sa tom pošašću moglo bi se mnogo naučiti iz dokumenata bivše KPJ. SKD i PEN su, možda, baš iz tih dokumenata naučili načine prljave borbe.Bez obzira na izglede na uspeh, preostaje nam borba gradjom, dokumentima, upravo postojanjem Tvojih Sazveždja, Renesanse, uglavljivanjem u književnu javnost istrajavanjem. Ovo može da liči na retoriku, na priznavanje nemoći, no do preokreta će doći. Pišem sa dna skepse kada ovo kažem, ali, šta preostaje osim verovanja da će sama književnost umeti da se izbori sa onim što joj savremene institucije nameću. Književnost je, uostalom, jedino važna, o njoj se ovde radi, a karavani institucijâ će proći. Ostaće knijiževnost, ono što će se zvati srpskom književnošću druge polovine dvadsetog veka i prvih decenija dvadesetprvog.
Puno te pozdravljam i svako dobor želim,
Boško Tomašević

Advertisements