фалш сајт, копија „школица“

(ШКОЛИЦА) ДОБОШАР ЖДРИКИЋ
поставио/ла Samo Za Delije 05.03.2010. 04.28

Фалш сајт, копија, покушај крађе званичног сајта «Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ» уз подршку ГООГЛа. Потписује је као власник и аутор неко ко се представља псеудонимом. «Само За ДЕЛИЈЕ». Иако је пре неколико дана затражено од ГООГЛа да буде блокиран овај сајт, ништа се није догодило! Сајт још увек није блокиран. Све у свему, «Школица» је скоро идентична копија сајта «Виртуелни музеј» који се налази на адреси : https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/in-the-news/izmedumitarenacudovistaiumetnostibuducnostipoklonknigazavetinazaseptemmbarmesec2010
Да ли су можда само због овог чланка («Добошар Ждрикић») отимачи сајта «Виртуелни музеј» – тзв. власници «Само За Делије» – направили лоповску копију «Школица»? Упозоравамо да је реч о сасвим недозвољеној криминалној делатности – крађе и ауторства и покушаја крађе идентитета. О мотивима оних који се представљају као «Само За Делије» можемо нагађати. Право је чудо да нису избрисали многе сликовне линкове који упућују на «Заветине» и на «Сазвежђе ЗАВЕТИНА».
=========
«Симболи и сигнали.
…..Добошар Жикић вам је био онај највидљивији, најсигурнији, најближи знак нове власти. Па је ушао и у причу и у предање…Е, кад је умро Жикић, наследио га је други сељак , нешто млађи, онај што је завршио неки од курсева на радним акцијама. Волео је да лаже, да њушка и цинкари мештане; код већине уопште није био омиљен; па га прозваше Ждрикић!
Имао је он право име и презиме, записано у матичној књизи, али мештани су му лепили надимке иза леђа, зависно од околности.
Звали су га и „Дева“, и „Јаничар“ и „Фљикета“… Е, тај вам је Ждрикић родоначелник свих наших чувених уредника, књижевних критичара, чланова књижевних жирија, универзитетских професора књижевности… Од општинског добошара родила се чета мала али одабрана књижевних добошара који жаре и пале књижевним животом Срба: многи чезну да им Ждрикићи објаве књиге, а још више и да им напишу позитивне реценезије или доделе неку од угледних књижевних награда…
Ја сам осетила на својој кожи „грехове и доброчинства наших Ждрикића“, као и неки други даровити писци, о којима нико други осим најужег окружења појма нема да постоје, и ја верујем да су све то изгубљени људи, чија се срца никада неће променити, па им се према томе неће променити ни судбина.
(…) Спасио ме је од пакла и нихилизма Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију .
Оснивачи овог Алманаха су незадовољни многим стварима у нашој култури и књижевности – ту тако мало има буктања самопрегора! Погледајте културне рубрике наших дневних листова са тиражима који нису за подцењивање, без обзира да ли је реч о
„Политици“, „Демократији“, „Дневнику“, или „Блицу“, или „Борби“, или већ неком другом листу – колико ту има ствари богатих и цветоносних, лепих и истинитих, колико има покушаја да се оне врате у онај круг коме изворно припадају? Колико се ту развијају ствари у њиховој потпуној стварности? Погледајте књижевне часописе, све одреда, прилоге у њима и тз. књижевну критику, начин вредновања – и осетићете брзо колико се историјски човек удаљио од древног доба, од изворног стања.
Или погледајте шта и кога објављују најмоћнији издавачи код нас данас!
Видети више: : https://sites.google.com/site/ajdedaucimo/drukcije/dobosarzdrikic

=====
Пробе ради, упоредите, рецимо, текст «Добошар Ждрикић» на локацији званичног, тј. Нападнутог Веб сајта «Виртуелни музеј»» : https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/drukcije/dobosarzdrikic
Тамо стоји: видећете: и ауторство и датум публиковања: поставио/ла М. БЕЛАТУКАДРУЗ 05.03.2010. 04.28. – Видећете, све је ископирано, осим што је изостављен стварни податак ко је објављивач и аутор. Уместо Белатукадруза“ (алиас Мирослава Лукића) , потписан је псеудонимом неки, непознати (нишки?) сајбер „Само За Делије“.
Али, ми не мислимо да су праве побуде „Делија“ да се ките туђим перјем, да је, можда, по среди нешто сасвим друго – зла намера или идиотизам… Нека им је на част!