Трагом (бајате?) вести:
ОПЕТ У ДВА ТАБОРА
Д. Бт. | 24. новембар 2008. 19:44 | Коментара: 0
Вероватно сте ову вест и заборавили?Можда и одмах, или неколико дана након штампања? Да ли је она уопште важна после шест година? Занимљиво је, за евентуалног истраживача, стравичног транзиционог посткомунистичког „света“ српског издаваштва, и ко у ствари стоји иза тих, у чланку, споменутих „табора“. Погледајте, где су они данас. Или зар није чудно: да такав чланак, или уопште ситуација, није заслужила коментар ни једног читаоца листа у којем је то објављено? У чему је ствар? Да ли се људи боје? Да ли иза тих тзв. „табора“ стоји „књижарска мафија“? Има ли уопште тога, или овде постоје и делују само неке друге мафије, интересне групе и секте?…Каква је судбина српских писаца, у том наопаком стравичном свету посткомунистичког издаваштва, то јест њихових рукописа, књига, где „шљашти“ доминанта, нескривене, стране књиге?
КАО што су „Новости“ пре три недеље најавиле, сврставање издавача и књижара Србије у два табора биће озваничено почетком следећег месеца, када ће бити основана два удружења издавача и књижара. Тако ће се поновити оно што се догађало претходних година, када су, такође, постојале две супротстављене асоцијације, и обе се угасиле.
Оснивачка скупштина Удружења издавача Србије, на иницијативу Удружења издавача и књижара Војводине, заказана је за 10. децембар у малој сали „Матице српске“ у Новом Саду. У обавештењу које је свим заинтересованим и медијима послао Драган Којић, председник Скупштине, иначе директор Градске библиотеке у Новом Саду, наведено је да су нацрти свих неопходних докумената припремљени и да ће до краја месеца бити достављени свим заинтересованима.
– Подвлачимо да ће ово бити сасвим нова организација и желимо да истакнемо да Удружење издавача и књижара Војводине нема намеру нити да се угаси, нити да прерасте у ово ново удружење. Такође сматрамо да функционално руководство новог удружења мора бити дефинисано радним местом генералног секретара, дипломираног правника са широким знањима, које није власнички или радно повезано са било којим издавачем. Ова иницијатива иде, у суштини, од појединачних издавача, који су формално чланови Покрајинског удружења, које броји 48 чланова, међу којима има више издавача с територије централне Србије – истиче се у овом позиву који је упућен свим издавачким предузећима, агенцијама, компанијама, без обзира на величину, учешће у делу тржишта, или врсту организационе структуре или власништва.
На наше питање да ли ће предстојећа Скупштина успети, с обзиром на постојеће анимозитете међу неким издавачким кућама, Роман Веховец, директор Удружења издавача и књижара Војводине, рекао је:
– Скупштина ће, свакако, успети, јер ће присуствовати сви издавачи којима је стало до решавања огромних проблема који оптерећују ову врсту културне индустрије у Србији, почев од застарелих закона, отежавања рада издавача на многим плановима, необичне админстративне потешкоће, средњовековне праксе ношења табака ради каталогизације књига, нејасне политике наплате и ИСБН-а, непостојања политике цена и, пре свега, рабата. Запрепашћујуће је да су узансе за рад издавача из тридесетих година, дакле Краљевине Југославије, биле неупоредиво савременије и за ово данашње доба, него оквири рада с којима се данас сусрећу издавачи Србије. Да вас подсетим да је тада постојала јединствена цена књига, пракса најаве издања, уређено претплатничко и књижарско тржиште… Како смо сазнали, ни „противничка страна“ није одустала од своје намере коју је обнародовала на минулом Сајму књига, а на предлог Јована Зивлака, директора новосадске издавачке куће „Адреса“. Та друга асоцијација, Удружење издавача и књижара Србије одржаће оснивачку скупштину у Београду, такође почетком следећег месеца. Организатори овог скупа истичу да ће се међу оснивачима сигурно наћи, како кажу, најугледније издавачке куће: „Лагуна“, „Евро Ђунти“, „Алнари“, „Дерета“, „Моно и Мањана“, ИПС, „Књига комерц“, ЈРЈ, „Утопија“, СКЗ, „Соларис“, „Адреса“, „Бук и Марсо“, а вероватно и „Просвета“ и „Службени гласник“.БЕЗ СУЈЕТЕ
Неопходно је да имамо слободно, професионално удружење и да се без сујета и клановштине приступи једној великој, значајној и одговорној професији – каже Роман Веховец.
РЕНЕСАНСА | Српска ренесанса 