*
И на крају, да поновим, оно што сам прибележио после Ускрса 2004. године: Сви аутори,
који су до сада писали о песнику М. Лукићу ( а нема их много), нису се много задржавали на мистици
овог песника. Па и на екстази појединих песама овог песника. Сфера мистике у поезији М. Лукића је гранична сфера, која прелази “границе објективног, објективираног света”.
Лукићева поезија припада свету мистике а не религије. Лукић је песник продубљене духовности и пожељнога стваралачкога развоја. Узме ли се у обзир читав његов објављени песнички, али и прозни и есејистички опус – Лукић је – ишао кроз тескобу, стихију и бројне баријере ка новој духовности и новој мистици.
Узалуд ћемо тражити у поезији М. Лукића тип лажне мистике, лаж колективизма…
Берђајев није написао књигу о последњој сфери мистике. Можда је пише на ономе свету? Али Берђајев је знао да “једини начин за разарање објективацијског света је човеков стваралачки напор”. Велике је стваралачке напоре Лукић уложио у стварање свог, у оквирима матичне српске књижевности, јединственог Опуса.
Позицију овог писца најтачније је скицирао један од његових бољих познавалаца, песник А. Лукић.
И ово да додам: ово практично друго издање моје књиге Сфера последње мистике, у релативно кратком временском року, појављује се нешто скраћеније, редиговано.
Ово издање сматрам коначним.* И волео бих да се према овом издању прештампавају наредна издања, ако их буде било.
У Београду, током лета 2006.
________ НАПОМЕНА написана шест гдина доцније: лета 2012.
Треће издање књиге „Сфера последње мистике“ – верујем да ће до њега доћи у мојој 82. години – ипак, биће нешто дорађеније и надам се без штампарских грешака, и са модификоваим насловом: Последња сфера мистике. Верујем да ћу доживети да видим објављене између једних корица све оне радове које сам написао о Лукићу последњих десетак и више година…
М. Мркић
____________
ЛеЗ 0006558
РЕНЕСАНСА | Српска ренесанса 