ХОРОСКОП / Бела Тукадруз

Синоћ прелиставао годишњи хороскоп (2016), астролога „Нов.“ М. Ш . штампан крајем прошле 2015., тј. ово.

Рак
Прошла година је, уз извесне проблеме изазване потребом за трансформацијом како себе, тако и живота у глобалу, била доста успешна. Година пред вама ће такође у себи још увек садржавати периоде који ће вас доводити у разна искушења и терати да мењате све што је лоше. Ваш фокус ће бити друштвена оријентација, посао, каријера и напор да се изразите у тим областима. Врло су могуће велике и корените промене као што је врло могуће ширење сфере вашег утицаја, али је питање колико сте ви спремни на то. Ваш даљи живот и развој укључује појмове друштвене функције и моћи, као и интеграцију вас у окружење шире заједнице или друштва. То за ваш знак баш и није природно стање, али ћете бити једноставно приморани на то.
Трансформације и промене обухватају однос између вас и друштва, комбиновање личних и друштвених потреба на обострану корист и утицај који оне моћне и доминантне особе води далеко изнад чисто личних интереса. Овим хоћу да кажем да можете, ако промене прихватите, очекивати положај одговорности. Такве промене ће бити веома интензивне све до краја априла. Вероватно је да ћете се више експонирати у друштву него раније и да ћете од маја имати нову, или бар видно измењену улогу која условљава већу интеракцију са другима, а успут нудећи могућност за извесни степен друштвеног утицаја. Све ово ће представљати велики изазов за вас, захтевајући поприличну вољу и амбицију да бисте успели, плус јасан циљ и сврху вашег боравка у таквој позицији.
Бићете у ситуацији, а самим тим и у проблему због вашег основног карактера и природе знака, са прихватањем власти и позиције која подразумева утицај на друге. То је одговорност, и као таква тражи да јој буде приступљено са максималном свешћу, а поготово тамо где одлуке које будете доносили утичу на добро стање и животе других. Ово говорим из разлога што се моћ чешће злоупотребљава него што се исправно користи и обично чешће послужи за сопствено величање и уздизање и подстиче свест о одвојености, пре него што кроз кооперацију ствара јединство и хармонију.
Дакле, мораћете да сагледате до ког степена сте способни да изразите своју индивидуалну природу на начин који има смисла за вас. Мораћете да се запитате да ли је позиција коју сте достигли оно што сте намеравали и да ли вас то испуњава. Ако буде тако и установите да вас испуњава и да је то оно што сте желели, онда сте тог момента дошли у посед кључа који ће вам отворити врата живота који ће бити обележен већим степеном смисла и сврхе. А ако не будете задовољни, мораћете испитати разлоге зашто је све кренуло наопако. А крене наопако због лоших избора које направите. Посебно током прва четири месеца будите спремни за све прилике, а које могу бити и веома турбулентне у својој манифестацији, које могу да искрсну. Нове могућности ће се сигурно појавити, а на вама је да их препознате и искористите.
Астролог је не само наговестио већ и погодио неке ствари, па ипак, – да ли сам разумео на прави начин то што је написао? И шта и да ли се «поклапа» у том предвиђању за мене? Пребојио сам, подвукао то што ми је запело за око још пре неколико месеци, када сам прочитао тај хороскоп.
Трећа, четврта и пета реченица хороскопа су – начелне. Говори се о стварима које су «могуће». Астролози никад не тврде нешто сто посто. Седму реченицу, подвучену црвеним, не разумем. Који положај, која одговорност? Мени нико никад ништа није понудио. Све сам морао да урадим за себе сам. Зашто мај? Шта се тада може догодити? Као извесно – операција Ш. – још једна операција са неизвесним исходом.
Какве прилике током прва четири месеца? Зар нису протекли прва три месеца у знаку Ш.- ове подмукле болести? Неизвесности? Онај који негује болесника, болеснији је од тога болесника. Сваког јутра се будим у 6, да би Ш. пробудио да попије Кубанске капи. У та три прва месеца осетио сам онај бол у грудима, какав сам осећао пре пар година, од благе ангине… Деда Станко је умро од срца; више личим на оца који је поживео пуних деведесет и који месец, мање на Деду – само што су нам животи били слични, несрећа нас повезује?
На граници сам. Каквој? Да све крене наопако? Што је више вероватно. Или набоље, што изгледа невероватно. Ако постоји судбина…. (Зар не постоји? Ако судбина не постоји, ако наш живот одређују « лоши избора које направимо», онда…)
Чини ми се да нема никаквих избора. Осим задатог – да пишем, да плачем, кад ми дође, а све чешће ми дође. Кроз писање и кроз сузе одлива се искуство, које може бити сачувано…

На моју жалост, налетео сам и на другу верзију хороскопа за 2016.

Рак. – Година на моменте неће бити лака, посебно током прве половине 2016. али ви ћете свакако и без обзира на све одисати задовољством. На то ће највише утицати хармонија која влада на пословном, али и емотивном плану. Кад кажем да година на моменте неће бити лака мислим на могуће проблеме који ће вас натерати да промените своје ставове, али и односе према окружењу а многи ће Ракови доживети комплетне трансформације и промене. Те промене неће саме по себи бити лаке и изискиваће одређене и психичке и физичке напоре, али је исход позитиван. Уз подршку Јупитера из знака Девице можете очекивати апсолутну подршку и протежирање од стране блиских надређених и шефова као и много повољности у пословању као и у свакодневном животу. У то се убрајају и добри партнерски односи у смислу ортаклука, као и могућа успешно решена законска питања, као и добре понуде везане за иностранство или инострана представништва.
Поље финансија ће бити доста јако и очекују вас изненадни добици. Многи Ракови ће успешно решавати питања некретнина, а и доживљавати успешна померања у каријери и запошљавање. Исто важи и за поље љубави. Љубав ће процветати, а многи ће доживети фаталну љубав на послу или са неким са киме пословно сарађују или са неким ко живи у вашем непосредном окружењу. Једини савет је да се ни случајно не упуштате у тајне везе или било какве врсте манипулативног деловања, било да се ради о послу или емоцијама, јер то води директно у пропаст.
Здравствено, редовно контролишите грудни кош и груди.

Хороскоп за период од 3. до 10. априла 2016. –

АСТРОЛОГ Михаило Чукић. РАК (22. 6. – 22. 7) – Посао – Задовољно трљате руке и бројите паре. Исплатило се оно у шта сте улагали. Пребродили сте финансијске проблеме и сада можете да се опустите. Период убирања ловорика на пословном плану за вас тек почиње. Потрудите се да са сарадницима изградите добре односе. Нема разлога да сумњате у нечију оданост. Правите планове за будуће пројекте. Пазите да себи не натоварите превише посла.
Љубав – Љубоморне сцене представљају саставни део љубавне игре. Партнер увек нешто забрља, а ви се питате шта је тиме хтео да вам поручи. Можда то чини намерно само да би разбио монотонију у вези?
Здравље – Обуздајте апетит, не претерујте са гурманском храном и слатишима.

Па се ви ту сада снађите! Не трљам задовољно руке и не бројим паре, ништа се није исплатило, узгред буди речено. Волео би да могу да правим планове, али…Навио сам аларм на телефону, да ме пробуди у у 6: 20 ч, пробудио се око 4, нисам могао поново да заспим; узнемирујуће мисли. Будућност ( пре свега мојих синова). Затим бол у грудима, који сам осећао пре неколико недеља; затрпаност стварима. Симптом. Данас Ш. изводим са Онколошке. Идем прво у њен стан да отворим прозоре, да се проветри. Много енергије уложено у – тзв- Нови медиј – Сурбита. Ефекат – ?

—–
Добио сам пре неколико дана непотписано писмо једног од посетилаца «Сазвежђа З», ове садржине:

Драги Господине Лукићу,
Јуче сте (ре)публиковали чланак „Новости“ („Пророчанство Асада и Гадафија: Европа у хаосу тероризма» од 26. март 2016. )14:44 који сте преименовали, «Европа у хаосу тероризма или „, заплићући се као пиле у кучине европске и светске политике, тј. Катастрофе. Шта ће то вама? Велики број ваших читалаца, у које спада и моја маленкост, прати ваше Сазвежђе Заветина због нечег другог. Зато што спадате у независне медије, или барем транспарентно стремите томе. Зато што вам на првом месту није политика, партикуларност, већ култура, књижевност, поезија, есеји, повезивање различитих дарова, разобличавање и раскринкавање заборава и свих облика перфидности. Обнова и заветине су вам веома важне у овим несрећним транзиционим временима, као већ потврђени знак препознавања зато се клоните политизовања, навијања, за националисте, екстремисте, монархисте, и друге, јер ваш идеал после свега што сте до данас усмерили, колико знам, не могу бити губљење времена на стварима на којима су пали политика и политичари, Европа, Америка и тзв. демократски свет. Не верујем да су вам идеали Гадафи, Асад, Блер, балкански политичари, ортодоксни исламисти али и православни фундаменталисти….Јер позив песника и карактер ренесанса је изнад тога…“ итд.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Бела Тукадруз (алиас Мирослав Лукић)

Да одговорим? Коме? Човеку потписаном псудонимом? Једном од милиона заробљеника интернета, виртуелног света? Интернет је спојио свет, повезао планету, унео неку врсту путоказа у митски лавиринт назван ВАВИЛОНСКА КУЛА, али је донео и неочекивану грозницу претераних општења, праву поплаву, која може затрпати човека и душу његову. Неко непознати, који није недобронамеран (барем ми се тако чини), покушава да ме „усмери“, да ме врати у неку врсту стаклене куле, из које сам последњих година изашао. Али ја више нисам ђаче, којем је потребан учитељ, који ће га повремено повући за уво, кад се загледа кроз прозор, или замисли. Ја сам у годинама, када људи пишу Тестамент. За сваки случај.
Већ месецима се каним да наставим довршење коначне верзије романа ШИФРА ЈЕГУЉА. За кога? Кад издавача на виделу за ту књигу нема?…Да ли се могу уопште појавити? Када? И да ли би штампање тога романа изменило моју судбину? Ма какви. Не могу се тиме заносити, не!
Не усуђујем се да рукопис тога романа нудим преводиоцима на француски, немачки, руски; после неуспеха са романима мојих трилогија, пре свега и на првом месту „Анђујка“. У овој су ме земљи „сакрили“ као писца, и то се пресликава и на иностранство, пре свега Европу. За Европу су, одавде, из мог завичаја, интересантни … Али боље да то не напишем.
Средио сам обиман песнички рукопис „Когито клуб“, који је један часопис објавио пре две године у целини; преуредио сам га и дао му коначан облик. То може да буде штампано и кад не будем више био међу живима, рукопис неће застарети (верујем); може да буде важно сведочанство. Наравно, добро би било да буде штампан за мога живота.
Нема у друштву оних снага спремних за обнову српског друштва, барем ја не видим ту критичну масу. Има само сурогата. Не очекујем да ће неко штампати моје књиге романа, есеја, поезије, не. Нити да ће ме неко унапређивати, нити да ће ми додељивати књижевне награде, одликовања – не и не; тако да одбацујем и ту могућност за промене у мом животу, коју наговештава цитирани хороскопски знак рака. Није Бог затворио сва врата, написах – синоћ – у писму једном писцу из унутрашњости; или ако је и затворио многа врата, оставио је она једна једина, врата спаса. Није бог крив што је свет овако храпав, чворноват и немилосрдан. Већ је 6: 07. Ч. Активирао се аларм. Још мало па силазим на улицу, и аутобусом идем до центра града, до Ш. Да отворим прозоре, а онда на Онколошку клинику по Ш. ( 31. Март 2016)

Advertisements

Три песме Душана Стојковића

z, 150   МРТВАЦИ

мртви долазе на свечану вечеру
њихове углачане кости једина су улазница
вратар је поприлично млад
нипошто није довољно мртав
мало помало постаје повод подозрењу
неке слободније даме посивелих костију
– скоро трулеж сама –
некада несумњиво лепе
види се по тамним ожиљцима на костима
по засекотинама на лобањи
по кречњацима зуба
једна од њих на зуб је натакла месечину
и враголасто светлуца
дотичу његово снажно тело
месо им остаје у кошчатим прстима
месо гмиже у њиховим шакама
и труни се
и капље / и плаче
даме се забринуте огледају
једна другу погледају
овде би могло понешто да се улови
кртина сама – једне уздах беше
почеће битка – у ваздуху се наслућује
жене оштре кости бедрењаче кључњаче
а давно мртви мушкарци
са сасушеном травом уместо машни
али са још не сасвим осушеним жељама
жале што немају чиме да оближу
бивше усне
бивши љубавници хтели би да опипају
оружје које им је донело славу
али додирују само празнину
тишина је та која најузбудљивије говори
млади вратар натрулим ноздрвама мирише опасност
трчи али ноге се разграђују руше
срце се откида месо ландара
нема срца нема крви помоћи нема
ход је изумро стазе се загубиле
пада
а на њега падају бивше жене
као на говно јато гладних птица

НЕРЕЧ

не говори. и спавај
док смрт те увлачи у своје ждрело
не говори нипошто
остала би празна реч
место сећања на склопљени лепет очију
које су збориле некад
сном трудне ластавице, латице очију
прхнуће у смрт
као морска трава речи одмаглиће
место тебе лежаће то смрт
црна пуна ватре ружа

ВОЛИМО СЕ И СМРЋУ…

волимо се и смрћу
мало је ово тврдих
пољубаца
мало је откуцаја
наредних заборавних година

седиш у фотељи
далеко од ваздуха
што рањава

далеко од сиве кише
посусталог сунца

листаш своје руке
откопчаваш очи

време које рони
и моје је време
неосетно ме
својим песком обасјаваш

наша је љубав јака
као љубав

= извор: Душан Стојковић СНИВЦИ (Изабрана дела), УНУС МУНДУС, Ниш, 2015.

Ванредна вест! Google контролна табла „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“ и коментари

За успех су потребне године, упоран рад и стрпљење, визија и вера - то су знаци препознавања на овој симболичној слици
За успех су потребне године, упоран рад и стрпљење, визија и вера – то су знаци препознавања на овој симболичној слици

Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ у свом склопу садржи преко стотинак интернет-локација, албума слика, архива, библиотека, које после десетак година постојања на светској интернет мрежи садрже на хиљаде хиљада публикованих страница, вести, књижевних прилога, књига, фотографија, идеја и иницијатива, пре свега, стваралачких и издавачких иницијатива, које разбијају балканску и српску официјелност, затвореност, жабокречину, подстичући како савременике, тако и оне који долазе у свет културе и књижевности да у њему пронађу смисао и испуне живот, отварајући оне прозоре на Балкану, који су или обично затворени, или зазидани.Сазвежђе З. © 1998-2023. Пројекат Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ Издавачка иницијатива Лукић (Северци )

Северци спадају у једну од релативно посећенијих локација Сазвежђа ЗАВЕТИНА (тренутно 12. 120 прегледа), као што су и : Уметност махагонија, Цјеломудрија, Светионик, Уздуж и попреко, Запис , Аз , Balkan Orient Press +,  сајт Заветине , на коме, већ на почетку насловне странице стоје и ови редови:

Захваљујући Сазвежђу Заветина – својеврсној Зони преливања, где се различитост европских нација и култура, књижевности, уметности укршта, преплиће, стварајући нешто много боље што Србија, Европа и свет до сада нису имали… Настало је полазиште у културно-књижевни лавиринт звани Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ. Овде ће свако моћи да се обавести о Сазвежђу ЗАВЕТИНА, и да одабере неки пут којим вреди да се запути… .Захваљујући овом Агрегату, одавде се може кренути у својеврсни електронски лавиринт београдских Заветина, иза којих не стоји ни велики ни прљав капитал, већ несебичност и неуморност српског писца, антологичара, романописца, уредника, издавача Беле ТУКАДРУЗА (М. Лукића) (фамилије и проверених пријатеља). У намери да потпомогне очување живе традиције, књижевности и алхемије, антропологије, упоредне религије, старог и новог балканског наслеђа, општекорисног за све слојеве српског друштва, Европе и човечанства, исконске културе, националне, европске и светске, Сазвежђе Заветина је показало и доказало да се може опстати и као алтернативни, неофицијелни издавач, немонополски, невладин, ненаметачки, и да се при томе не буде у опакој власти једног узаног или ширег круга ограничених визија…

Није ли све то претерано? Шта је од свега тога, истина?
Прва и основна истина је да је традиционални приватни српски издавач књига и часописа „Заветине“ крајем деведесетих година минулог века , у време почетка суноврата и пакла српске транзиције, сатеран у гето малих тиража, из кога му, чинило се, није било спаса. Захваљујући инату, тврдоглавости и упорном раду, оснивача, и власника, али и најближих, „Заветине“ су прихватиле изазове нових времена – изазов нових технологија, инернета, светске мреже, и отпочеле свој нови, други, мучнији живот, који је ипак нудио неку наду и излазак из дугог и мрачног тунела…Организовале су књижевне конкурсе, покретале нове књижевне награде, публиковале дигитална издања како познатих и признатих писаца, класика, тако и оних уметника савременика недовољно прихваћених, али и оних који тек ступају у књижевност. Наравно, „Заветине“ нису напустиле и „стару праксу“ штампања књига на папиру – према својим новчаним могућностима, иако се чини да је таква врста посла у Србији губитак. Доказ: погледајте београдске улице, Принципову, Сарајевску, или Кнез Михаилову, или неке друге, па сами просудите: колико ту има кафића, ресторана, кафана, а колико књижара! Као веб објављивач, издавач, „Заветине“ су у последњих двадесетак година постале нека врста „беле вране“, светски познате и доступне. То доказују потврђени милиони прегледа „Сазвежа ЗАВЕТИН А“.

Је ли то нека посебна вест? Је ли то вест вредна да допре на насловне странице најтиражнијих дневника и недељника у Београду, Србији, на Балкану? Или је то некаква „очекивана сатисфакција“ само за оснивача „Заветина“ , чланове Групе Заветине Запис (Ново Друштво Суз)?
Уверите се и сами. Погледајте извод Googl контролна табла „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“.

Налог
Име Miroslav Lukić

Бела Тукадруз (алиас мирослав Лукић, слика са београдског сајма књига 2014.)
Бела Тукадруз (алиас Мирослав Лукић, слика са београдског сајма књига 2014. Снимак Шоле)

Примарна имејл адреса miroslav7275@gmail.com
Преглед Надимак Сазвежђе ЗАВЕТИНА
Повезане апликације и сајтови
10 Активности на налогу у последњих 28 дана
Пријављивања на налог. / Локације: Србија (serbia broadband-srpske kablovske mreze d.o.o., vip mobile)
Прегледачи: Chrome Платформе: Windows
(…..)
2 Тип налога Појединачни
Подешавања
(….)

Blogger / Име Заветине:ми
Земља Србија
….
Моји блогови 76
Најновији пост: Како коме – или „шарене цене“ превода у 11.15
(……)

Gmail Преписке 15.689
2.643 преписке
Послата пошта 3.096 преписки
Најновија: statistika у 20.56

Google+
+1 ставке 5.567
Google+ странице

2
Постови
Google+ странице
Заветине
ZAVETINE+
(…..)
10
Најновија апликација

YouTube 19.01.2015.
(…..)
YouTube Моји видео снимци 341
Плејлисте 6
Корисничко име zavetine
Име Miroslav Lukić
Моји видео снимци 19 приватних 322 јавна
Најновији: Бабље лето 12.02.2015.
Плејлисте 3 приватне3 јавне
Најновија: Србијом уздуж и попреко.“ЗАВЕТИНЕ" 12.02.2015.
Пријаве 9 јавних
(…)
Активности на налогу у последњих 28 дана Гледани видео снимци 209 212%
Претраге 6. Прикази отпремљених видео снимака 237 17%
Најпопуларнији отпремљени видео 11% Локације гледалаца
Србија 29% Босна и Херцеговина 22% Македонија Немачка -12% Француска
(……)

Алатке за вебмастере Сајтови

86 укупно 24 верификована
Sitemap-ови. Најновији сајт
https://sites.google.com/site/izarhivamojihuspomena/ 18.06.2015.

Аналитика
Налози
(…….)

Довршени задаци
2 календара
Временска зона (GMT+01:00) Централноевропско време – Београд
(….)

Контакти
Сви контакти 2.407
Моји контакти 131

Мапе. Подразумевана локација

4 Управљај обавештењима. Помоћ. Најновије
Amazon 24.12.2014.  (…) 9 уноса. Везе

61 сајт  Сајтови. Моји сајтови 27
Дељено са мном 13.850.098
Сајтови у мом власништву које делим са свима 27

Слике.Албуми 508. Слике 5.733
Албуми 14 јавних. 85 по позиву 409 захтева пријављивање . Најновији: 2015-06-22 22.06.2015.
Слике 244 јавна . 2.417 по позиву 3.072 захтевају пријављивање

Све је, у овом изводу, махом уобичајено, осим прегледа – локација у власништву „Сазвежђа“, блогова и сајтова (блогова на Bloggerу и сајтова уз подршку GOOGLа) . Посета ових локација достигла је бројку 13.850.098 !
Али оно што се не види, у овом изводу, а што посетиоци локација „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“ добро знају – то је и читав низ веома посећених локација на Word Pressu , као што су на пример: Ренесанса ( 39.608), ОПАЛО ЛИШЋЕ (38566), Златни Расуденац (31. 195), Противотров (20. 500), ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ (16. 808), ЗАВЕТИНЕПресс (15. 235), где је укупна посета још 14. Јуна 2015. године достигла 253. 175 прегледа (сигурно се тај број увећао у последње две недеље за хиљаде и хиљаде прегледа!).
Исто тако, из овог извода Googl контролна табла „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“ не види се и укупна посета преко три стотине видео прилога „Заветина“ на истоименом каналу на YouTube (15. 208, податак узет из статистике за средину јуна 2015).
Из овог извод се види посета ГООГЛ + профила у последњих 28 дана 5.567. Али се укупна посета профила попела на 172 пратиоца|772.741 приказ (6 07 2015, 21:30 ч. Београд).
Па сад, зар не, није тешко направити рачуницу прегледа (укупних, наведених у овом нужном коментару!)?

То је чак петнаест милиона прегледа!! Тачније 14. 891.222!!!
То је ванредна вест, на првом месту, за „Заветине“, затим за блиска бића, пријатеље, чланове Групе Заветине Запис популарне и познате под називом Група Зз~ Non, Je ne regrette rien , за све оне који су публиковали своје радове у „Заветинама“ последњих деценија, за све људе добре воље и изван секти, књижевних секти и других. „Заветине“ су гледане и веома посећиване, не само у Београду, Нишу, Врању, Новом Саду, Пожаревцу, Трешњевици и Ариљу, Ужицу, већ и у Власотинцу, Зајечару, Лесковцу, Прокупљу, Куршумлији, Зрењанину, Апатину,Сомбору, Суботици, Параћину, Бајиној Башти, целој републици Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији, Хрватској, у Румунији, Бугарској, Грчкој, Словенији, Аустрији, Немачкој, Француској, Италији, Енглеској, Шведској, Турској; у Русији, Канади, Америци, на Аљасци, у Иноднезији, Аустралији… Ова вест коју објављујемо је ванредна и за многе наше потајне пријатеље по свету, широм планете Земље, које још увек нисмо упознали, а упорно нам се јављају из Африке, Јужне Америке. Једна од девиза „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“ којима се многима у Србији није можда свиђала је
„Цео свет је једна држава“?
„The whole world is one country“! –
Зар то ова вест на један племенитији начин не доказује?
Верујем да ће ова вест бити драга и онима који „Сазвежђе ЗАВЕТИНА“ сматрају из врло разних или прозаичних разлога „непријатељем“ – више него драга, да ће их обрадовати, јер ова вест доказује и показује да су „Заветине“ отвориле – не само за српску књижевност и културу – на стотине прозора, кроз које се види далеко-далеко, високо-високо, дубоко-дубоко…
Ако то многима није било јасно из симболичне поруке слике заглавља сајта „Заветине“ (на коме је први пут објављена, на коме постоји и ажурирана платформа за преглед најразгранатије културне електронске „хидре“), можда од данас хоће?
То је слика једног предивног величанственог заласка, изврсног тренутка снимљеног негде у Србији, где зраци залазећег сунца дијагонално повезују један храм и очи оног који гледа, памти, тј. обасјавају директно оно друго име „Заветина“ МИ.

СВЕ ЈЕ ИСТО, ИЛИ МОЖДА И МАЛО ГОРЕ, НЕГО ПРЕ ГОДИНУ ДАНА / Бела Тукадруз

Брисан простор. Сви беже јер знају шта их чека на том простору, а ја не могу јер немам избор. Лето 2014. Поред Пека
Брисан простор. Сви беже јер знају шта их чека на том простору, а ја не могу јер немам избор. Лето 2014. Поред Пека

УЗ ДИГИТАЛИЗОВАНИ ПЕТОБРОЈ „ТРЕЋЕ СРБИЈЕ“ 16-20/(24. октобар 2005)

После овог петоброја „Трећа Србија“ се – угасила.
Престао сам да штампам овај часопис, поред
осталог, и услед недостатка новца за штампање.
Евентуална публика којој је овај часопис стремио,
треба признати, није ме подржала. Доказ за то су
и тридесетак непродатих примерака. Па, ако још
увек постоји тих 30-ак непродатих примерака,
чему ново издање, дигитално?
Разлога за то има барем два. Највећи тиражи
бројева су били – 250 пр. То је терен издавачког
гета. Из тог „казамата“ и „мрака“ треба изаћи!
Дигитализујемо оне бројеве часописа које су
штампале „Заветине“ (док се то могло, макар и уз
помоћ „штапа и канапа“) – а које можемо, на
основу припреме за штампу тих часописа, да дигитализујемо. При том, није могуће дигитализовати све штампане бројеве (часописа „Заветине“, „Дрво живота“, „Уметност махагонија“, „Идентитет“, „Оркестар СУЗ“, и „Трећа Србија“), јер нисмо сачували све припреме, или су понеке од тих припрема биле несолидне. Настојимо да дигитализација буде што вернија одштампаним на папиру примерцима. Сви ти часописи „Заветина“ били су својеврсни уреднички бој са ветрењачама , још трагичнији од оног Дон Кихотовог! Штампање тих тиража, када се све сабере, око стотинак бројева (свих часописа узев заједно ) финансирао сам – ја.
Професор и књижевник, не нешто посебно имућан грађанин – то моји читаоци и пријатељи знају.
Новчану потпору за издавање часописа нисам тражио од министарства културе, јер је, тврдим, никада не бих ни добио. Држава је потпомагала неке друге уреднике, који су издавали часописе које је попала дебела прашина библиотека.
Али, али… Толико сам о томе писао, да о томе више нећу.
Из издавачког гета малих тиража часописа, или малих тиража књига, био сам принуђен да потражим, после јесени 2005. године – привремени азил у Веб издаваштву . То
издаваштво је део будућности која је долазила и дошла, омогућујући неслућене тираже,
комуникације, и планетарна дејства . Значи, требало је исправити неправду, колико се
може. Требало је дигитализвати поједине бројеве часописа „Заветина“, учинити их доступним – не само књижевним радозналцима у Србији, него и у свету, пре свега, у бившим републикама СФРЈ, Европи, Америци, Азији, Африци, Аустралији, Русији, Аљасци, Аргентини, Бразилу, одакле нам стижу писма – не само симпатије, него и подршка.
Интернет је као медиј зближио најудаљеније тачке на земаљској кугли.
Сада, осам година касније, након што је престала да излази „Трећа Србија“, било је могуће, као у каквој бајци, једним солидно урађеним дигиталним издањем, које би,
што се тиче штампаних текстова било сасвим адекватно штампаном на папиру издању,
показати, један од могућих разлога, због чега су часописи „Заветина“, угашени, далеко од очију јавности. Тако ће бити исправљена неправда, али у неку руку и задовољена сасвим природна глад радозналих духова и присталица и пријатеља које су „Заветине“ последњих година стекле. Није ми намера да оживљавам угашене часописе, не –
само сматрам да има добрих разлога да се новије генерације читалаца, које ће бити моји једини и прави савезници кроз време, упознају са оним што је могло бити једна друкчија трибина са сучељавање најразличитијих мишљења, и што је придављено познатим српским тзв. књижевно-културним аутизмом.
Ово дигитализовано издање Треће Србије скоро стопостотно је истоветно оном штампаном на папиру, ако не рачунамо рекламе које смо изоставили, којих иначе није било много, као и неколико фотографија, без којих се могло.
Последња ставка Садржаја Треће Србије ПРЕТЕК , најављивала је неколико штампаних
издања “Заветина”, што нисмо донели у овом дигиталном издању: доносимо нешто друго, што ће бити корисније новој генерацији читалаца, тј. онима који долазе, а то су ово небеско, митско, космичко или планетарно “јаје”, знак препознавања “Заветина” на националној и светској Мрежи. Овде ПРЕТЕК има заиста функцију претека, оног што је претекло, како вели наш народ. Пошто сам лично надгледао дигитализацију
последњег броја Треће Србије, приметио сам да су писма неких актера у овом петоброју, писана руком, тј. факсимили, помало нечитка; то читаоци на светској мрежи могу решити и побољшати зумирањем. Међутим, факсимил критике која је толико ражестила Г. З. Ј. никако се није могао побољшати, па смо морали да овде донесемо у
целини ту критику, како би била доступна. Јер претходни број “Треће Србије”, где је штампана, још увек није дигитализован. Па да не би било недоумице, неоснованих претпоставки и нагађања.
Видети више: дигитализовани вишеброј „Треће Србије“ Бр. 16-20 / 2005 : http://znakprepoznavanja.files.wordpress.com/2013/07/treca-srbija-16-202005.pdf

(…)
*
Баш у то време, када се приближавала дигитализација споменутог петоброја
Треће Србије , допутовали смо из Београда на село, тј. У Мишљеновац, и суседи су нам донели једно писмо из далека.Јер су они примали нашу, тј пошту која је стизала на адресу наше породичне куће.
Замислите од кога!Била је то дописница оног српског попа из Аустралије, којим се завршавао петоброј Треће Србије из јесени 2005. год.!
Погледајте ви: то – бесрамно писмо , тј. разгледницу, у којој ми попа З. јавља да је
“примљен у УКС, Београд” (27. 04. 2013. године), у коме инсинуира да нас је некаква жена – Анђео/Муза , успела да посвађа!Час пише црном хемијском, час црвеном. “Земљаче Мирко” пише црним, “Христос воскресе” црвеним. Предлаже ми да му будем издавач! Нуди новчану помоћ!! Као и … Да ли је тај човек, тај наш српски поп –
При себи? Ко је он, у ствари?
Е, сад погледајте, што се тиче искрености, тј. На што је све спреман један српски поп:погледајте како је адресирао разгледницу: “Песнику и наставнику (Учи)“ . Песник можда (је)сам, хајде – де, наставник нисам, отишао сам у пензију пре две године као професор компаративне књижевности; Уча нисам – никад био.Значи, то је све иронично.
А разгледница је, у ствари, дело једног човека који не зна шта ће са собом, него се бави ситним сплеткарењем, и после осам година….
Нама Србима нису потребни други душмани: довољно су нам овакви људи без скрупула!
Када ми причају о српској елити, мени постане мучно, јер – ми смо имали, можда, некакву елиту оличену у духовима тзв Прве српске ренесансе, крај деветнаестог и почетак 20. века. Али ти ренесансни духови су нестали са временом. А ако је и било некаквих њихових следбеника, потиснули су их – они које сам жестоко жигосао
као књижевни аналитичар почев од 1993, године, када сам завршио књигу “Метафизика у белом оделу”, и нарочито последњих пар година, оглашавајући се као сарадник пожаревачког часписа “Браничево”, или нишког зборника “Унус Мундус”.
Три пута сам, уз помоћ штапа и канапа, публиковао своја Сабрана дела , без ичије
помоћи (не рачунам најужи круг пријатеља!) (2003, 2004, 2006), у врло ограниченим тиражима, и она су практично непозната, како српској јавности и култури, тако и
шире (како би рекао Господин М. Мркић). У Вечитим чудесним кореновима
публиковао сам књигу, јаког полемичког набоја, ПОСЛОДАВАЦ КЕОПС I, 208
стр.; окидач за писање те књиге био је памфлет С. И “Др СМР”. Ова књига је дигитализована и можемо је у сваком тренутку учинити доступном.
Јавност треба да зна, новије генерације читалаца треба да знају, шта се заправо скривало иза те тзв. подмукле виц-критике. Мада је довољно и оволико, колико је објављено у овом дигитализовамо петоброју Треће Србије . Ја се нисам утркивао са објављивањем на папиру те релативно позамашне књиге, поготову када сам (…) сазнао да је С. И. Тешко оболео…
Чудан је живот, али је исто тако загонетна и судбина, као и смрт, која све уређује.
Трећа Србија је престала да излази, угасила се, услед недостатка финансија, а “Савременик” још увек излази, о државном трошку, и још увек разговара сам са собом. Али и многи други српски књижевни часописи бирају сличан пут .
Осим можда књ. часописа “Људи говоре”, који издају канадски Срби, и коме прети, пре свега због његове неукалупљивости, да доживи судбину Треће Србије.Нас су у Србији тако перфидно изиграли тзв. опозиционари, све деца бивших Титових приушника, пуковника и генерала, и ини.
Изгубили смо више од 20 година надајући се некаквом преокрету; није дошао.
И наше синове, на жалост, чека тежак задатак.
Зато што смо били наивни, колебљиви и што ствар нисмо узели у своје руке, као и други народи који су прошли кроз тзв. тип источноевропских демократија.Погледајте на шта личе српска удружења писаца,кога примају у књижевно оделење САН (опет стварају неке нове Ћ-иће ).
Погледајте кога само штампају у СКЗ!Ша се овде променило? Ја сам, барем, као уредник, имао снаге да у јесен 2005. године штампам, не на кашичицу, него обилато неке сасвим друкчије писце – доказ је овај петоброј Треће Србије.
Погледајте ви те мемоарске, прозне или песничке прилоге Јагличића, Лукића , или
Винавера

Па ћете, надам се, схватити. Имао сам одличну интуицију као уредник, али јавност и читалачка публика нису баш били имресионирани тиме, јер су их упорно дрогирали и кљукали како најутицајнији српски медији тако и партијски нови комесари , углавном и без изузетка – писци врло малог домета, али политички веома употребљиви,кочоперне бирократе…
Али, да ту станем. Пажљиви читалац овог дигиталног петоброја ће се снаћи и сам…
Око Петровдана 2013.
Бела Тукадруз

Да ли су ово бајате вести?

Трагом (бајате?) вести:
ОПЕТ У ДВА ТАБОРА
Д. Бт. | 24. новембар 2008. 19:44 | Коментара: 0

Вероватно сте ову вест и заборавили?Можда и одмах, или неколико дана након штампања? Да ли је она уопште важна после шест година? Занимљиво је, за евентуалног истраживача, стравичног транзиционог посткомунистичког „света“ српског издаваштва, и ко у ствари стоји иза тих, у чланку, споменутих „табора“. Погледајте, где су они данас. Или зар није чудно: да такав чланак, или уопште ситуација, није заслужила коментар ни једног читаоца листа у којем је то објављено? У чему је ствар? Да ли се људи боје? Да ли иза тих тзв. „табора“ стоји „књижарска мафија“? Има ли уопште тога, или овде постоје и делују само неке друге мафије, интересне групе и секте?…Каква је судбина српских писаца, у том наопаком стравичном свету посткомунистичког издаваштва, то јест њихових рукописа, књига, где „шљашти“ доминанта, нескривене, стране књиге?

КАО што су „Новости“ пре три недеље најавиле, сврставање издавача и књижара Србије у два табора биће озваничено почетком следећег месеца, када ће бити основана два удружења издавача и књижара. Тако ће се поновити оно што се догађало претходних година, када су, такође, постојале две супротстављене асоцијације, и обе се угасиле.
Оснивачка скупштина Удружења издавача Србије, на иницијативу Удружења издавача и књижара Војводине, заказана је за 10. децембар у малој сали „Матице српске“ у Новом Саду. У обавештењу које је свим заинтересованим и медијима послао Драган Којић, председник Скупштине, иначе директор Градске библиотеке у Новом Саду, наведено је да су нацрти свих неопходних докумената припремљени и да ће до краја месеца бити достављени свим заинтересованима.
– Подвлачимо да ће ово бити сасвим нова организација и желимо да истакнемо да Удружење издавача и књижара Војводине нема намеру нити да се угаси, нити да прерасте у ово ново удружење. Такође сматрамо да функционално руководство новог удружења мора бити дефинисано радним местом генералног секретара, дипломираног правника са широким знањима, које није власнички или радно повезано са било којим издавачем. Ова иницијатива иде, у суштини, од појединачних издавача, који су формално чланови Покрајинског удружења, које броји 48 чланова, међу којима има више издавача с територије централне Србије – истиче се у овом позиву који је упућен свим издавачким предузећима, агенцијама, компанијама, без обзира на величину, учешће у делу тржишта, или врсту организационе структуре или власништва.
На наше питање да ли ће предстојећа Скупштина успети, с обзиром на постојеће анимозитете међу неким издавачким кућама, Роман Веховец, директор Удружења издавача и књижара Војводине, рекао је:
– Скупштина ће, свакако, успети, јер ће присуствовати сви издавачи којима је стало до решавања огромних проблема који оптерећују ову врсту културне индустрије у Србији, почев од застарелих закона, отежавања рада издавача на многим плановима, необичне админстративне потешкоће, средњовековне праксе ношења табака ради каталогизације књига, нејасне политике наплате и ИСБН-а, непостојања политике цена и, пре свега, рабата. Запрепашћујуће је да су узансе за рад издавача из тридесетих година, дакле Краљевине Југославије, биле неупоредиво савременије и за ово данашње доба, него оквири рада с којима се данас сусрећу издавачи Србије. Да вас подсетим да је тада постојала јединствена цена књига, пракса најаве издања, уређено претплатничко и књижарско тржиште… Како смо сазнали, ни „противничка страна“ није одустала од своје намере коју је обнародовала на минулом Сајму књига, а на предлог Јована Зивлака, директора новосадске издавачке куће „Адреса“. Та друга асоцијација, Удружење издавача и књижара Србије одржаће оснивачку скупштину у Београду, такође почетком следећег месеца. Организатори овог скупа истичу да ће се међу оснивачима сигурно наћи, како кажу, најугледније издавачке куће: „Лагуна“, „Евро Ђунти“, „Алнари“, „Дерета“, „Моно и Мањана“, ИПС, „Књига комерц“, ЈРЈ, „Утопија“, СКЗ, „Соларис“, „Адреса“, „Бук и Марсо“, а вероватно и „Просвета“ и „Службени гласник“.

БЕЗ СУЈЕТЕ
Неопходно је да имамо слободно, професионално удружење и да се без сујета и клановштине приступи једној великој, значајној и одговорној професији – каже Роман Веховец.

Опет у два табора | Култура | Novosti.rs.

Годишњи извештај о расту „Ренесансе“ (рапорт)

мотив кругова (београдских/ српских) заветина. фотодокументација заветина, 2013
мотив кругова (београдских/ српских) заветина. фотодокументација заветина, 2013

Attractions in 2013

These are the posts that got the most views in 2013. You can see all of the year’s most-viewed posts in your Site Stats.

1 Луис КЕРОЛ (1832-1898) December 2011
2 Ален ГИНЗБЕРГ (1926-1997) December 2011
3 Вистан ХЈУ ОДН (1907-1973) December 2011
4 Џорџ ГОРДОН БАЈРОН (1788-1824) November 2011
5 Џон ДОН (1572-1631) November 2011

Some of your most popular posts were written before 2013. Your writing has staying power! Consider writing about those topics again.
Видети више:
https://principova.wordpress.com/2013/annual-report/

Борхесов чувар књига… / Бела Тукадруз

….У Антологији старохеленске лирике ОРФЕЈ И ПАН (Загреб,Зора,1964, 200 стр. Изабрао и са старохеленског превео Тон Смердел) од Орфеја и Хомера до Зонаса из Сарда, има стихова који изражавају патриотска и слободарска осећања. Солон, рецимо, опомиње:„И догоди се често да снијег и лед / изненада каткада с неба падати почну. / Бљесне ли муња , / ми знамо , / загрмјет ће гром. / Моћ је тиранина држави гроб. / Оковима тешким сапео силник народу руке. / Упао у зло је народ због свога незнања . / Зато , ако се нетко изненада осили много , / одмах му подрежи крила , / јер касно је онда ,/ кад му ојача бијесна сила“.
Двадесет шест векова касније енглески песник Шели пева о братству и једнакости : Сви људи су браћа , па и Африканац / што стрепи од шибе окрутног Енглеза (1811) . Или : Зар слободан је човек ако је жена још роб? (1817). Или : Ропство , ти ледом окиваш младост овог света , / убијаш пупољке њене и остављаш трње тек голо .Или : Песници су трубе које позивају на борбу…
Двадесет седам векова касније, Борхес пише ОДУШЕВЉЕЊЕ БУЕНОС АЈРЕСОМ , књигу песама , у којој постоје песме Непозната улица , Свануће , Ивањска ноћ – у којима има нескривене љубави према завичају. Зар изврсна песма Митско оснивање Буенос Ајреса из Борхесове књиге МЕСЕЦ ПРЕКО ПУТА (1925) није добар пример патриотске песме? У најузвишенијем и најопштијем смислу те речи? Није ли ова песма Борхесова била камен темељац Маркесовог славног романа СТО ГОДИНА САМОЋЕ? Читајте поново изврстан роман Томаса Вулфа Погледај дом свој ,анђеле, који на својим најбољим местима – има нескривену завичајну ноту и опојну драж приче о једном америчком градићу на југу у брдима. Или добар део Фокнеровог опуса. Љубав према завичају и оном што чини његово поднебље изгледа да је вечна, поготову када је реч о ванредним писцима.
На другим језицима, дакле, поготову на оним језицима на којима је испевана лирика која улази у богатство светске књижевности , има много више дела са патриотском нотом , него што мисли саговорник Мирослава Максимовића .Споменути господин, под патриотском поезијом подразумева нешто уже… А ако се патриотска поезија узме у најужем смислу, онда је боље о њој и не говорити. Ове поезије је одувек било и биће је док се буде певало , она ће наћи своје време , своје песнике , свој тренутак , свој израз. Кад буде служила некој политици , нечему другом и приземном , онда ће она бити слушкиња , нешто друго. Нема песника који се ове опсесивне теме љубави према своме завичају и опстанку његових људи, вечности живота, није дотакао макар једном на овај или онај начин.
Борхес има, такође , изврсну песму Чувар књига – коју сам ја одувек читао као модерну патриотску песму. Тамо су вртови, храмови и оправдање храмова / строга музика и строге речи , / шесдесет и шест хексаграма, / обреди који су једина мудрост / што је небо подари људима , / раскош онога цара / чију је ведрину одразио свет , његово огледало ./ Тако су поља рађала плодове , / а реке остајале у својим коритима , / рањени једнорог који се враћа да најави крај , / тајни вечни закони , / музика света ; / те ствари или сећање на њих су у књигама / које чувам. // Татари дођоше са Севера / на малим косматим ждрепцима , / уништише војске / које Син неба посла да казни њихову безбрижност , / подигоше ватрене пирамиде и клаше , / убише грешника и праведника , / убише окованог роба што чуваше врата , / злоупотребише и заборавише жене / и кренуше према Југу , недужни као грабљиве звери , / свирепи као бодежи…“
Борхесов Чувар књига, можда последњих књига, позива читаоца , између редова , као што су пре 27. векова , Калин и Тиртеј , пуни родољубља , позивали своје равнодушне земљаке против варвара , против нових варвара…

Можда се неко од вас сећа,да сам, зимус , када смо говорили о Ристићевој књизи Поткивачи удеса – сугерисао песнику, или зажалио, што није понела наизглед неутралнији наслов Старији круг (према једној од бољих песама у тој књизи)?
И сада се не могу отети уверењу да је и ова нова књига песама могла понети друкчији наслов, много ближи оном најосновнијем хоризонту његових опсесија…, Долазиле по нас свакојаке море / Зла гора од зала и крваве зоре // Долазили по нас и они и ини / Да свако над нама покоље почини // И курта и мурта , ко све дошо није / У црн усуд да нам колевку завије // Али ми смо били увек то што јесмо / Бранили се крстом , а највише песмом // Свитања су српска ко небески јаук / За вечна читања , за бесмртни наук (стр. 43).
У наслов књиге је требало унети, верујем, наслов скоро најкраћег циклуса ове, иначе невеликог обима књиге. У том циклусу стихови и песме које на најјезгровитији и најимпресивнији начин превазилазе уобичајени и сужени појам патриотске лирике, силазећи у искон, живу традицију и трагичну историјску судбину српског народа.
*
Ту трагедију су , на овај или онај начин, покушавала кроз време да изразе ова или она дела, у стиху или прози. Са мање или више успеха.Она дела у нашој националној књижевности која су достизала патос старохеленске лирике и драме, могла би се набројати на прсте обе руке.
Да ли је код српских писаца, не само у овом, него и у претходном, и претходним вековима, свест о трагедији била доведена до оног усијања и прерастања које се зове литургија?
Професор Др Жарко Видовић објавио је прошле године Есеј о духовној судбини Европе ТРАГЕДИЈА И ЛИТУРГИЈА (Ниш,Византијско огледало, стр. 141) , и у тој књизи, поред осталога, овај аутор критикује Аристотелово редуковано схватање трагедије. Вреди прелистати ову књигу , подсетити се како треба схватити свако зло , судбинско и историјско .

„Зло – како пише Видовић – мора бити схваћено трагедијски : за настанак и појављивање Зла у свету крив је човек , и то као личност , а не као пуки „припадник рода“ ( јер у овом , родовном или биолошком гледању не би био крив човек лично , него би био крив само зато што је жив).
(…) Трагедија је , дакле , збивање исконске суштине човека. То збивање је кретање од осећања лишености (од страсти у којој човек постаје свестан лишености духа ) ка осећању пуноће. Осећање лишености је стање човековог Пада (Греха , Отуђености ) , стање које не настаје неким „објективним“ (од човека независним ) збивањем које је захватило човека као жртву , него стање у које човек запада исконски , тј. кретањем саме своје суштине , кретање које је својствено исконској самој суштини човека…“ (стр. 96 -97).
Нови век , од Ренесансе па на овамо , разбио је Целину трагедије : трагедија се не завршава страдањем , или неком општом трагичном погибијом јунака , него слављем . „Тек са тим слављем дело представља целину по којој онда имамо права да (то дело тек као целину ) назовемо трагодијом (трагедијом)“ (стр. 78). Уместо класичне целине античке трагодије – како запажа Видовић – „фрагментарни карактер нововековног приступа трагодији се огледа у томе што је трагодија (трагедија) заустављена у свом кретању ка завршетку (ка уздизању , ка превазилажењу световности , ка литургији ) и фиксирана у самом тренутку , тј. у самој епизоди страдања : као кад би се Христова драма (страдање , страст , пасија ) завршавала Његовом смрћу! “ (стр. 79). Захвалан сам професору Видовићу због овог изузетног закључка : “ Литургија је , дакле , открила коначно и тајну саме трагедије. Она је коначно довела до свести искуство које би , иначе , као трагедијско и нерешиво , мучило човека управо зато што је човек баш тим искуством личност , што без тога трагедијског искуства човек не би ни могао да буде човек и личност. Дакле , шта је трагедија – на то питање се није могло одговорити из самог трагедијског искуства. Била је потребна потпуна освешћеност тога искуства. .( А освешћење се постиже , опет , као осећање : верско , мистеријско , поетско , позоришно , литургијско )“. (стр. 53).

Захвалан сам, дакле, Видовићу, као писац једног романа у рукопису који је дуги низ година био нека врста генеалошке епопеје српског народа, и у коме је Зло виђено од Косова на овамо трагедијски. Нема издавача у Београду који ми није одбио тај позамашни рукопис, без образложења или са неискреним образложењем, и хвала Господу да је било тако. Тек када сам схватио прави однос трагедије и литургије, било је могуће да се поново вратим том рукопису и да од њега створим створим нешто…битно друкчије…