ЗМИЈА БЕЛА КАО СНЕГ / Белатукадруз

Излог најновијих бројева српских књижевних часописа.
Пролећни двоброј 15/16 часописа “Људи говоре”из Торонта, на два језика
______________________________________________________

ЗМИЈА БЕЛА КАО СНЕГ

Све можеш.
Да откријеш прави предео,
место у заклону под брдом
које прескаче кошава,
живи извор и добру подлогу.
Да дозовеш Мајсторе Мале магазе.
Да отпочнеш зидање Праве куће
на правом месту –
у којој су садржане све куће
на тој страни света,
у којој је свемисао прави домаћин,
а газдарица – свезана времена.
И да подигнеш поток изнад тока
и да га скренеш у врт изван годишњих
доба,у рибник,где су зова и лабудови
увек код своје куће.
Све можеш,осим,
да подигнеш тај праг стари
под којим је скотурена
змија бела као снег.

SNAKE AS WHITE AS SNOW

You can do anything.
discover the right countryside,
shaded place at the foot of the hill
protected from the cold wind,
a spring of living water and good foundation.
Call the Master builders.
Start building the Right house
in the right place –
holding all the houses
on that side of the world,
where the all-thought is the true master,
and mistress – all times joined together.
And lift the stream above its course
and turn it to the garden outside
the seasons, into the fishpond, where elderberry and swans
are always at home.
You can do anything, except,
lift that old doorstep
under which lays coiled
a snake as white as snow.

(Превод на енглески језик/ Translation into English
Јелена Ђурђевић/Jelena Đurić )
_________________________________________________________

Господине Лукићу,

Ви сте заиста најактуелнији и највреднији Србин у електронском издаваштву. Ово је сјајно. Изашао је двоброј 15-16 часописа ”Људи Говоре” и у њему Ваше песме, циклус ”Змија бела као снег”. Има 370 стр. и преко 500 г. па ме канадска пошта дере ($40 по примерку). Спаковао сам торбу за ауторе у Србији, али не могу да нађем некога ко би пренео авионом као други кофер. То је најјефтинији начин. Ако знате да неки Ваш познаник долази на одмор, из Торонта, јавите ми његов контакт-број да Вам пошаљем, по њему, бар Ваш примерак.

Волео бих да ”Људе” представите као БДЕЊЕ. Прилажем Вам шта доноси овај број.
Поздрав, Радомир Батуран
_________________

Пролећни двоброј 15/16 часописа “Људи говоре” изашао је из штампе.
Новина овог двоброја је што има скоро 400 страна и што је, по први пут, и на српском и на енглеском језику. Поред постојећих дванаест рубрика,овај број доноси и 3 нове: “Кијуку у помен”, “Пети чин” и “Српска Голгота”.
Уместо уводника, објављена је песма Милоша Јанковића, добитника
Ракићеве награде. Поред овог песника, у рубрици “Поезија” објављене су следећи песници: Белатукадруз (алијас Мирослав Лукић) из Београда, Ранко Рисојевић из Бањалуке, Сунчица Денић из Врања. Од прозних писаца објављене су кратке приче Жељка Продановића из Окланда и Ранка Павловића из Бањалуке и дужа приповетка Милосава Славка Пешића из Смедерева. У рубрици “Есеј и критика”, Владета Јеротић пише о поезији Сунчице Денић. Милорад Ђурић пише о завештању српских јунака, а Миленко Бодин о светосавској философији.
У овом броју часописа “Људи говоре” посвећена је читава рубрика у
помен недавно преминулом члана Редакције овог часописа, Предрагу
Р. Драгићу Кијуку… У њој су објављени текстови писаца: Петра В.
Арбутине, који се од нашег Пеђе опростио над гробом у Београду,
песма Вјекослава Вукадина из Ротердама, на вест да му је пријатељ
преминуо, говор владике Горгија Канадског, песникиње Катарине
Костић, и хроничара Мира Микетића и др Радомира Батурана, уредника
овог часописа, који су дали помен великом сараднику и пријатељу у
Цркви Светог Саве у Торонту 3. фебруара 2012, истог дана када је Кијук сахрањен у Београду.
Редакција је у пролећном двоброју 15/16 часописа “Људи говоре”
објавила разговор са доајеном српских писаца у Србији, Светозаром
Влајковићем, који је уздрмао идеологизовану београдску чаршију
својом есејистичко-полемичком књигом “Дон Жуан Београдски у шуми
џудноватој”, о којој је писао овај часопис у свом првом броју. Ни овај разговор неће оставити равнодушним ни једног читаоца. Иза ове рубрике прочитаћете врло актуелне афоризме српских афористичара из свих српских земаља и дијаспоре, у и избору афористичара из Торонта,
Мирка Палфија.
Међу “онима који долазе” песникиње су Соња Ковачевић из Црвенке и
Наташа Миљуш из Београда. А прави “вентуре” у овој рубрици су ученице
Нада Матушев из Књажевца и Илијана Кладар из Сремске Каменице, као
и Светлана Павловић, студент, из Новог Сада, које су освојиле прве
награде у свом узрасту на конкурсу часописа “Људи говоре” –
за децу и омладину који су прошли кроз установе за децу без родитеља.
Наградна тема за њих била је: “Моје најлепше”. Уз радове награђених,
Редакција објављује и разговор са председника жирија за доделу ових
новчаних награда, њиховим покровитељом Зораном Младеновићем,
колекционаром слика и старих књига.
Из рубрике “Језик и писмо”сазнаћете да је језик наша домовина, о
прогнаним множинским падежима из српског језика, шта мисле српски
писци о српском језику данас и о српском језику у свету рачунара из пера језикословаца: Небојше Радића из Кембриџа, Александра Гружанског и Мила Медића из Београда.
Нова рубрика “Пети чин” посвећена је позоришној уметности. Глумац
и позоришни редитељ из Торонта, мр. Младен Обрадовић, пише о
сличностима и разликама у основама приступа драмском образовању
деце школског узраста у Србији и Канади. Радомир Батуран је реаговао
на скандалозну квази-сатиру Светислава Басаре “Нова Страдија” која се, нажалост, игра и у Торонту.
Сликар о коме се пише у овом броју долази из Крушевца. То је данас
најпознатијих крушевачких сликара, Зоран Рајковић. Његова уља на
платну красе многе домове и у матици и у дијаспори. Свака рубрика у
овоме обимномном двоброју почиње са једном његовом репродукцијом
на обе стране. О илузивности и асоцијативности у сликарству Зорана
Рајковића пише мр. Лазар Стојановић.
У рубрици “Прећутана историја” пише Милослав Самарџић из Крагујевца.
Тема му је: “Британска историја о Дражи и Брозу”, на основама недавно
отворених за јавност тајних британских документима о Југославији
током Другог светског рата. И у наредним бројевима историчар
Самарџић ће писати о овим документима, а на крају ће му часопис ”Људи
говоре” објавити књигу на енглеском језику, за коју се унапред можете
претплатити по цени од $50.
Најеминентнији стручњаци о јасеновачком систему хрватских логора за
истребљење Срба, Јевреја и Рома пишу у новој рубрици “Стидиш ли се”.
Њихова имена су : проф. др Србољуб Живановић из Лондона, академик
британске, руске и српске академије наука, и философ Предраг Р. Драгић Кијук, приређивач и аутор монументалног дела “Кантена Мунди”.
У овој рубрици пренет је и део разговора о Јасеновцу са академиком
Живановићем са новинарком Лидије Глишић.
У рубрици “Одјеци и полемике” полемишу песникиња Радмила Лазић из
Београда и проф. др Борис Лазић из Париза о српској дијаспори. Пренети су сви коментари читалаца њихове полемике на интернету.
На крају овог броја је Календар догађаја у Клубу часописа “Људи говоре”, као и у свим претходним бројевима.
(…)
Контакт: http://www.ljudigovore.com, е: baturan@rogers.com,
nicol_markovic@hotmail.com

_______________________________

ЛеЗ 0006534  

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s