Достојевског није игнорисала само књижевна критика његовога времена …



Достојевског није игнорисала само
књижевна критика његовога времена, већ су
га омаловажавли и уредници часописа, којима
је нудио своја дела. Грофу Толстоју су
плаћали три пута скупље шт. табак,
Тургењеву и Гончарову и по два пута скупље
него Достојевском… Од споменутих руских
писаца уредници су поручивали, а Достојевски
је морао да нуди испод цене своје рукописе!!
Зар се то није одувек догађало, не само у
Русији, него и другде, у Француској и Србији?
Питате и : зашто данашњи писци нису имућни?
А ја бих да приупитам: на које данашње писце
мислите? На оне који живе и раде у Америци,
Канади, Бразилу, Аргентини, или на оне из
Француске, Немачке, Шпаније, Енглеске?
Или, можда, имате у виду писце из Србије?
Постоје и имућни писци; код неких од њих се
иде и на ћабу…
Зашто у Србији данас нема више имућнијих
писаца? Више разлога постоји за то. Један је и
овај: Што међу данашњим издавачима нема
предузимљивијих и храбријих људи. Што се
овде још нико не усуђује да рескира и штампа
једну књигу у 100. 000 примерака.Тако да је
једна Ана Достојевски, као издавач дела
свога мужа, пре само сто година била бољи
издавач него данашњи издавачи у овој
земљи…Србији и у 21. веку недостају предузимљиви
потомци Геце Кона, Станислава Винавера…

Објављено у часопису Трећа Србија, 21-26/2006 (полеђина корица) (Ур.)

Постави коментар